Zagađenje iz termoelektrana petostruko veće od proračunatog 1ZAGADJENJE BEOGRAD 11.02.2019. foto Stanislav Milojkovic

Prema podacima zvaničnih institucija, energetski sektor u Srbiji emituje čak pet puta više zagađujućih materija u vazduh nego što je to očekivano prema potrošnji lignita, objavila je juče podatke Nacionalna ekološka asocijacija (NEA).

 

Naime, najveći stacionarni izvori suspendovanih čestica PM 10 – termoelektrane i toplane snage preko 50 megavata, daleko su opasnije po zdravlje građana nego što se misli, jer kada se uporede podaci o izmerenim vrednostima emisija PM čestica iz energetskog sektora i njihovih procenjenih emisija zvaničnom metodologijom, proizilazi da se građani Srbije pet puta više truju od građana drugih država koji takođe koriste lignit kao energent.

S obzirom da su i podaci merenja emisija i podaci o proračunima emisija zvanični, ovakva disproporcija mogla bi da znači da neki od njih nisu tačni, pa se postavlja pitanje koliko se stvarno zagađuje vazduh.

S druge strane, ovolika razlika mogla bi da bude dokaz za tvrdnje da naše termoelektrane umesto lignita lože blato i prašinu, pa je ključno pitanje čijom odlukom i odgovornošću se građani truju petostruko više od ionako kritičnog nivoa.

Uzbunjivač Milenko Jovanović, jedan od osnivača NEA i svojevremeno nezakonito otpušteni načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da lignit emituje ujednačenu količinu PM10 čestica, pa nije moguće da njihova emisija u Srbiji tek tako budu petostruko veća nego u drugim zemljama koje koriste isti energent.

– Ova objava NEA govori da godinama ispod radara prolazi informacija da je zagađenje u Srbiji od energetskog sektora veće od dozvoljenog, očekivanog, projektovanog, uobičajenog. I to ne za 30 procenata nego i do pet puta. Razloge ne možemo da licitiramo, ali ako onaj ko meri emisije poluatanata objavi da je produkovao višestruko više od istog sektora u drugoj zemlji koja takođe koristi lignit, onda se postavlja pitanje zašto je to tako i da li mora da bude tako. Količina emitovanih PM 10 čestica je srazmerna količini utrošenog lignita, koji prema metodologiji emituje prosečnu količinu ovog, ali i drugih poluatanata. Ne postoji vrsta lignita koji emituje pet puta više zagađujućih čestica od predviđenog bilo gde u svetu. Postoji samo nešto što se zove energent, a u stvari je mešavina mokrog uglja lignita, zemlje, prašine, dodatog mazuta i slično. Da bi se dobila potrebna količina energije sigurno je potrebno mnogo više tog energetskog mutanta, ali tada treba isključiti filtere jer oni nisu planirani za toliku emisiju zagađujućih materija, objašnjava Jovanović.

Kako je navedeno u NEA, prihvaćena (EMEP/EEA) metodologija koristi potrošnju goriva, odnosno energenta za proračun emisija.

Svaki energent ima definisan jedinstveni koeficijet vezan za kalorijsku vrednost i emisiju pojedinih zagađujućih materija.

Potrošnja goriva nije poznata javnosti, ali obzirom na to da su emisije iz proračuna u nekim slučajevima i pet puta manje može se zaključiti da termoelektrane možda ne prijavljuju pravu potrošnju uglja, odnosno da koriste ugalj čiji (ne)kvalitet ne postoji kao predviđena mogućnost u EMEP (Program saradnje za praćenje i evaluaciju prenosa zagađivača vazduha na velike udaljenosti u Evropi) metodologiji.

Tada ne može da se uradi prava procena jer je metodološki nepoznato računanje emisija u slučaju mešanje vlažnog lignita sa zemljom, mazutom.

S obzirom na to da su temoelektrane i energane snage veće od 50 megavata, prema zakonskoj obavezi, dužne da mere emisije zagađujućih materija i da dostavljaju podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, ovi podaci su dostupni javnosti.

„Uporedna analiza ukupne količine emisija energetskog sektora pokazuje neverovatnu i na prvi pogled nemoguću razliku. Zašto je to tako, treba da odgovore, i eventulano odgovaraju nadležne institucije u što kraćem roku. Da li je u pitanju prikrivanje stvarne potrošnje lignita neodgovarajućeg kvaliteta ili možda posledica neispravnih ili isključenih filtera na emiterima, ne može se zaključiti iz ovih podataka. Ovo samo potvrdjuje skandalozan nivo aerozagađenja koje toleriše ili vrši država preko institucija u njenoj isključivoj nadležnosti“, piše NEA.

– I sve je to javno priznala vlast, odnosno država koja upravlja svim ovim sistemima u energetskom sektoru. A gde su tu građani koji dobijaju gratis pet puta više zagađujućih materija, a da nisu tražili, i sta je sa njihovim dodatno ugroženim zdravljem? Na to treba da odgovore koordinatori ovog trovanja vazduha i građana, a eventualno i da odgovaraju što bi bio presedan. Šteta od jedne milijarde evra u TENT-u je minoran problem prema povećanom broju preranih smrti zbog prekomernog zagađenja i novoobolelih od bolesti povezanih sa aerozagađenjem, zaključuje Jovanović.

Ogromne razlike između proračuna i stvarne emisije

Podaci koje je NEA objavila pokazuju višegodišnju razliku ukupnih emisija preko obe metode za
najopasniji polutant, PM čestice. U 2015. godini, razlika između emisije iz proračuna i izmerene emisije iznosila je 501 procenat, dok je ta razlika u 2016. bila čak 528 odsto. Naredne godine izmereno je 432 odsto više emisije PM čestica nego što je proračunato, a 2018. 493 odsto. Ta razlika je 2019. iznosila 420 procenata, a 2020. godine 411 odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.