Srbija prva u svetu po smrtnosti prema listi CIA, ekolozi skrenuli pažnju na vezu između zagađenja i broja umrlih 1Užice Foto: Nenad Kovačević

Prema listi CIA, koja pravi poređenje u 229 zemalja sveta, ali i pojedinačno po kontinentima, po ovogodišnjoj analizi Srbija je na ubedljivo prvom mestu po stopi smrtnosti. Naime, naša zemlja ima koeficijent 16,39 smrti na 1.000 stanovnika godišnje.

Taj koeficijent, ističu na sajtu, izračunava se kao prosečni godišnji broj smrti na 1.000 stanovnika sredinom godine.

Na prvih deset mesta Srbiju slede Rumunija, Litvanija, Letonija, zatim Bugarska, Ukrajina, Rusija, Estonija, Belorusija i Hrvatska. Sve ove zemlje su evropske, pa ista grupa zauzima i prvih deset mesta na listi zemalja Evrope sa najvećom smrtnošću.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Danas (@danas.rs)

Kada se govori o listi za Evropu, države bivše jugoslovenske republike su na iole boljim pozicijama. Hrvatska je na 10. mestu, Slovenija na 28, Crna Gora na 30, Bosna i Hercegovina na 32. mestu, a Severna Makedonija na 42 mestu liste.

Domaći stručnjaci i ekološka udruženja ove poražavajuće brojke povezali su sa velikim zagađenjem vazduha, vode i zemljišta. Udruženje građana Ekostraža, koje je objavilo ove podatke napominje da pritom imamo i najveću stopu novoobolele dece od neke vrste raka.

Aerozagađenje je odgovorno za smrt skoro milion dece mlađe od pet godina svake godine u svetu. Prema podacima SZO, zagađenje vazduha je uzrok 25 odsto, ili 2,4 miliona, svih smrtnih slučajeva od bolesti srca u svetu, kao i 24 odsto (1,4 miliona) svih smrtnih slučajeva izazvanih moždanim udarom, a zatim i 43 odsto (1,8 miliona) svih smrtnih slučajeva od plućnih bolesti i raka pluća.

Bojan Simišić, aktivista udruženja Ekostraža, objašnjava da stručnjaci i aktivisti ne mogu da se oslanjaju na Batut kao kredibilnu instituciju, na koju mogu da se oslone za zvanične podatke.

– Jedan od razloga jeste to što su već sklanjali sopstvenu studiju o kontaminiranim područjima u Srbiji, u kojoj je objavljen podatak da 20 odsto više ljudi oboljeva u tom delu od kancera, nego drugde. Kada je prošle godine bio veliki požar u Vinči, kada je struka rekla da su kancerogene materije dioksini i furani tu najopasniji, oni su merili PM 10 čestice, koje nisu toliko relevantne, a koje mi uopšte ne merimo, ni pri gradskom Institutu ni u Agenciji za zaštitu zdravstvene sredine. Zato indirektno tražimo odgovor šta se zapravo dešava. U podacima Zavoda za statistiku postoje skokovi smrtnosti koji se pripisuju kovidu, ali on nije jedini uzročnik, mnogi ljudi su bolesni i uglavnom je u pitanju skup komorbiditeta koji dovodi do smrtnosti. Naravno da ne bismo povezali direktno to što je Srbija prva po smrtnosti zbog zagađenja, ali je zagađenje jedan od bitnijih faktora koji na to utiče, navodi Simišić.

On dodaje da i izveštaji Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da imamo najveću smrtnost u Evropi od zagađenja.

– Generalno, naše javno zdravlje jeste u velikom problemu, ali ono što mi kao ekološka organizacija možemo da kažemo jeste da u Srbiji trenutno vlada ekološka anarhija. Niko od zagađivača nije kažnjen, državu to ne zanima, oni ili nisu sposobni da primene zakon ili direktno učestvuju u jednom koruptivnom sistemu koji dovodi do tog zagađenja, kaže naš sagovornik.

Kako Simišić zaključuje, Srbija je ekološki zapuštena jer ne postoji ni politička volja ni implementacija zakona, a te greške se plaćaju životima.

– Ali neko mora biti odgovoran za to što smo prvi na listi. Ne može sve da se pripiše tome da je narod razmažen ili ima sklonost ka pušenju i alkoholu, jer mnogu drugi narodi više od nas konzumiraju i duvan i alkohol, pa nemaju toliku smrtnost, kaže za Danas Simišić.

Zato je i Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) u svojoj analizi pošla od brojke od 7.500 umrlih u Srbiji od zagađenja vazduha. NEA je uradila analizu aerozagađenja u EU i Srbiji na osnovu zvanične rang lista 323 grada u EU, koju objavljuje Evropska agencija za životnu sredinu, prema koncentracijama PM 2.5 čestica u 2019. i 2020. i podataka srpske Agencije za životnu sredinu (SEPA). Po tim podacima, Beograd je prvi po zagađenju vazduha na listi evropskih gradova sa više od milion stanovnika.

Lošiji od Beograda sa srednjom godišnjom koncentracijom PM 2.5 čestica od 25,7 mikrograma po kubnom metru su samo poljski Novi Sac i italijanska Kremona, dok hrvatski Slavonski Brod ima isti rezultat kao glavni grad Srbije.

Rezultat glavnog grada Srbije je još gori kada se uporede rezultati merenja koncentracija PM 2.5 u gradovima sa više od milion stanovnika, kojih ima 25, i tu je Beograd na prvom mestu, sa vrednošću od 26 mikrograma po kubnom metru. Drugi je Milano sa 20, treća Varšava sa 17, isto toliko ima Barselona, jedan manje ima Bukurešt.

Iako podaci za 2020. još nisu dostupni, iz NEA kažu da se slika ne bi poboljšala po dosadašnjim posmatranjima. Ovakva vrednosti PM 2,5 čestica daleko premašuje dozvoljene vrednosti, predviđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Prema tom dokumentu, ovakvih prekoračenja srednje dnevne granične vrednosti od 50 mikrograma PM čestica po metru kubnom, dozvoljeno je 35 dana u godini, a mnoge merne stanice u Beogradu već su prekoračile taj limit u ovoj godini, dok grejna sezona tek predstoji.

Naši najzagađeniji gradovi

U Srbiji, prvi na listi najzagađenijih je Popovac koji je imao 98 dana prekoračenja dozvoljenih dnevnih vrednosti, zatim Valjevo sa 91 i Užice sa 88 dana, Novi Pazar sa 81 dan i Smederevo Radinac sa 71 dan. Slede Beograd Zemun CB sa 69 dana, Obrenovac centar sa 60 dana. Isto toliko ima Pirot, jedan manje Kosjerić, i Veliki Crljeni 56 dana prekoračenja, pokazuje tabela sa podacima na sajtu NEA.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.