Zapad ne treba da demonizuje Putina

„Rusija mora da shvati da će nastojeći da Ukrajinu natera da bude satelit, i time još jednom pomerajući granice Rusije, osuditi Moskvu da ponovi istoriju samoispunjavajućih ciklusa recipročnih pritisaka sa Evropom i Sjedinjenim Državama. Zapad mora da razume da Ukrajina za Rusiju nikada ne može biti samo neka strana zemlja… Evropska unija mora da prizna da je njeno birokratsko odugovlačenje i potčinjavanje strategije unutrašnjoj politici u pregovorima o odnosima Ukrajine sa Evropom pregovore pretvorilo u krizu. Spoljna politika je umetnost uspostavljanja prioriteta“, napisao je Kisindžer.

On je podsetio da su „čak i tako slavni disidenti poput Aleksandra Solženjicina i Josifa Brodskog insistirali da je Ukrajina integralni deo ruske istorije i, zapravo, Rusije“. „Svaki pokušaj jednog krila Ukrajine da dominira onim drugim – a to je bila matrica – vodiće, najzad, građanskom ratu ili raspadu“, ukazao je nekadašnji državni sekretar u administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda. „Rusija neće moći da nametne vojno rešenje a da sebe ne izoluje i to u vreme kada su mnoge njene granice nesigurne. Što se Zapada tiče, demonizacija Vladimira Putina nije politika; to je alibi za njen odsustvo“, tvrdi Kisindžer. On je ponudio principe mogućeg rešenja krize.

Prvi je da „Ukrajina treba da ima pravo da slobodno odluči s kim će se ekonomski i politički udruživati, podrazumevajući tu i Evropu“. Kisindžer još sugeriše da Ukrajina ne treba da se učlani u NATO i da treba da „bude slobodna da formira vladu u skladu sa voljom naroda“. Na kraju, Kisindžer ističe da „pripajanje Krima Rusiji nije u skladu sa postojećim svetskim poretkom“. „Ali, trebalo bi da bude moguće odnose Krima sa Ukrajinom postaviti na manje problematičnoj osnovi. Radi tog cilja, Rusija bi priznala suverenitet Ukrajine nad Krimom. Ukrajina treba da osnaži autonomiju Krima na referendumu pod prisustvom međunarodnih posmatrača. Taj proces bi trebalo da otkloni bilo kakve dvosmislenosti oko položaja crnomorske flote u Sevastopolju“, objasnio je Kisindžer i zaključio da bi rešenje koje ne bi bilo zasnovano na ovim ili sličnim principima ubrzalo konfrontaciju i to veoma brzo.

Finski model

„Pametni ukrajinski lideri“, sugeriše Henri Kisindžer, trebalo bi da teže „politici pomirenja između različitih delova države“. U tom smislu, on je preporučio model Finske. „Ta država ne ostavlja sumnje o svojoj snažnoj nezavisnosti i sarađuje sa Zapadom u većini oblasti, ali pažljivo izbegava institucionalno neprijateljstvo prema Rusiji“, objasnio je Kisindžer.