Zapadne diplomate traže vraćenje imovine Visokim Dečanima

Reč je o 24 od 700 hektara manastirske zemlje oduzete 1946. u posleratnoj kominustičkoj Jugosloviji, koju je država Srbija 1997. na ime denacionalizacije vratila ovom srednjovekovnom manastru zadužbini kralja Stefana Dečanskog.

Iako je vraćenih 24 hekara zemlje uredno bilo upisano u katastar, posle NATO bombardovanja SRJ i uvođenja protektorata UN na KiM lokalne vlasti u mestu Dečani osporile su vlasnička prava manastira na ovu imovinu.

Posle sudskog spora dugog 16 godina,  Ustavni sud Kosova 2016. potvrdio je odluku  Vrhovnog suda iz 2012. o vlasničkom pravu manastira Visoki Dečani na 24 hektra sporne zemlje. Uprkos tome, lokalne vlasti i dalje odbijaju da katastarski sporovedu odluku Ustavnog suda Kosova.

Full support for Davenport statement – Implementation of the CC’s decision is long overdue. https://t.co/4XYNRNaK9L pic.twitter.com/sWIKDJAvx3

— Ambassador Jörn Rohde (@GermanAmbKOS) August 13, 2021

Međunarodni zvaničnici više puta pozivali su Prištinu i lokalne vlasti da formalizuju pravo vlasništva, a 19. maja ove godine predstavnici EU i ambasadori država članica Kvintena KiM, kao i Eparhija raško-prizrenska javno su se oglasili povodom pete godišnjice nesprovođenja sudske odluke.

Majkl Devenport je sredinom nedelje povodom ovog slučaja izjavio da razume da je situacija u vezi sa manastirom „komplikovana“ i da treba uzeti u obzir i interese opštine, ali da odluka mora biti sprovedena.

„OEBS-ov mandat se proteže kroz javnu sferu, bezbednost i demokratizaciju, ali je takođe od suštinske važnosti vladavina prava. Ukoliko postoji odluka Ustavnog suda, važno je da se ona primeninaglasio je Devenport.

Manastir Visoki Dečni jedan od četiri srpska spomenika kulture na KiM koji su nedavnom odlukom Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu ostali na listi ugrožene svetske baštine, upkos zahtevima zvanične Prištine da se skinu sa te liste.

Premijer, predsednica i prvi čovek Skupštine Kosova Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Glauk Konjufca u drugoj polovini maja uputili su pismo  Unesku u kome su zahtevali da se sa liste ugrožene spomeničke baštine uklone četiri manastira SPC, kao i da se titular srpski manastiri zameni kosovskim, a Kosovo ne naziva „Autonomna pokrajina“.

Komitet za svetsku baštinu UN organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu, na onlajn „Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine“, čiji je domaćin tokom jula bio kineski grad Fudžou, odlučio je srpski srednjovekovni spomenici na KiM ostanu Listi svetske baštine u opasnosti na kojoj se nalaze od 2006. godine.

Oni su na Uneskovim listama upisani kao „Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“. Posle poslednjeg julskog ažuriranja, na Listi svetske baštine u opasnosti nalaze se 52 spomenika kulture, a organizacija Evropa Nostra u aprilu ove godine proglasila je manastir Visoki Dečani za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture na Starom kontinentu. To je izazvalo diplomatski bes zvanične Prištine zbog čega se i obratila Unesku.