Nedavnim prijemom oko 8.500 medicinskih i nemedicinskih radnika, koji je u mnogim gradovima svečano obeležen od strane lokalnih vlasti ni ovaj put nisu obuhvaćeni oni koji su za vreme pandemije bili angažovani u mreži zavoda i instituta za javno zdravlje, jer za njih nisu obezbeđena finansijska sredstva kao za sve ostale koji su zaposleni u domovima zdravlja, bolnicama i kliničkim centrima.
Pre dve nedelje Vlada Srbije donela je odluku da zaposli 8.436 medicinskih i nemedicinskih radnika koji su bili angažovani tokom pandemije kovida. Nadležni ističu da to nije jedino zapošljavanje, jer je od marta 2020. godine do zaključka Vlade zaposleno 4.000 ljudi što je ukupno 12.436 zaposlenih.
Odlukom Vlade o zaposlenju medicinskih i nemedicinskih radnika na neodređeno vreme koji su bili angažovani za vreme kovid pandemije, u 11 zdravstvenih ustanova na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga prošlog vikenda zaposleno je 715 ljudi.
Za njih je u Skupštinskoj sali grada Kragujevca priređen svečani prijem, kome su, pored ostalih prisustvovali načelnica Šumadijskog upravnog okruga Biljana Ilić Stošić, predsednik Privremenog organa Kragujevca Nikola Dašić i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić.
– To su svi oni ljudi kojima smo aplaudirali, koji su sve vreme bili u skafanderima i koji danima, a neki i mesecima nisu viđali svoje porodice – to su naši heroji i ovo je najbolji način da im se država oduži, rekla je direktorka prof.dr Radojević Škodrić.
Zapošljavanje koči Ministarstvo, a ne Institut
Među njima, prošle subote, nije bio Lazar Jotović (38) hemijsko-tehnološki tehničar iz Kragujevca, kao i još 25 njegovih kolega u istom statusu.
On je bio angažovan u kragujevačkom Institutu za javno zdravlje dve godine, od 2020. do 2022, a od toga 18 meseci u kovid sistemu.
Tokom korone bio je raspoređen na poslovima dezinfekcije objekata, stanova, zgrada, lokala…, nabavci medicinske opreme i vozio uzorke za Beograd u Batut i Torlak.
Van kovid sistema radio je sanitarne preglede na terenima do Maldenovca i Aranđelovca, kao i DDD (deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija) poslove.
– Iskreno, nisam se ni nadao, kada mi je istekao ugovor prošle godine, da ću ikada dobiti posao. Ali sam, kao i svih ostalih 25 kolega, ponadao posle ova javna objave Vlade o zaposlenju svih medicinskih i nemedicinskih radnika na neodređeno vreme koji su bili angažovani za vreme kovid pandemije, kaže on.
Ali, nisu.
Jotović se tim povodom obratio Ministarstvu zdravlja gde je dobio informaciju da moraju da se obrate direktoru ustanove „jer oni nemaju ništa sa tim”.
On sa direktorom Nebojšom Rankovićem nije razgovarao, ali jedna njihova koleginica jeste.
– Naša koleginica je pričala sa direktorom Rankovićem i on je naglasio da je poslao dopis Ministarstvu i nadležnima i spisak sa imenima svih radnika ali da nije dobio nikakav povratni odgovor. Tako da smo svi uvreni da u našem slučaju proces „koči” Ministartsvo a ne direktor Instituta, smatra Jotović.
Takođe, Jotović i njegove kolege su upoznate da je ista situacija u svim ostalim gradovima u Srbiji, doslovce u svakom institutu i zvodu. Takođe, imaju svoju viber grupu na nivou zemlje gde se svakodnevno obaveštavaju „kako njihova stvar” stoji u kojem gradu.
Ni u jednom nema razlike. Niko nigde nije primljen ili dobio posao.
O njihovom slučaju, kada su u pitanju kolege iz Vranja, pisale su već i Večernje novosti.
– Niko od nas ne želi da ugrozi zaposlene koji već tamo rade, samo smatramo da imamo jednako pravo sa ostalim kolegama koji su radili u kovid sistemu u drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije i koje su dobile rešenje za stalni radni odnos, zaključuje on.
Da se javnosti obrazloži ovakva odluka
Ovim povodom, reagovala je i doktorka Ana Santrač, odbornički kandidat opozicione koalicije Nova snaga Kragujevac – Nikola Nešić.
– Ovih dana svedoci smo svečanog potpisivanja Ugovora o radu u zdravstvenim ustanovama medicinskih i nemedicinskih radnika koji su bili angažovani za vreme pandemije koronavirusa. Na ovaj način zaposleno je preko 700 Kragujevčana kojima čestitamo na zasluženom zasnivanju radnog odnosu jer su se nesebično i hrabro angažovali u prvim redovima borbe sa ovim opasnim zdravstvenim izazovom, a tokom najtežih dana za celokupno zdravstvo u Srbiji u poslenjih 100 godina, istakla je ona u svom obraćanju javnosti i medijima.
Međutim, po njoj, u Srbiji se nažalost ništa ne uradi bez propusta što je slučaj i ovog puta.
– Naime, Institut za javno zdravlje Kragujevac, koji svojom delatnošću pokriva ceo Šumadijski upravni okrug, u stalni radni odnos nije primio nijednog radnika iako je tokom pandemije angažovao preko 20 ljudi. Osim šturih i nespretnih objašnjenja da Institut za javno zdravlje Kragujevac „nije lečio pacijente” tokom pandemije koronavirusa i da se ova ustanova navodno „drugačije finansira”, javnost i zaposleni koji su se nadali stalnom zaposlenju bolje obrazloženje ovakve odluke do danas nisu dobili, istakla je doktorka Santrač.
U ime liste Nova snaga Kragujevca – Nikola Nešić, i u svoje ona je postavila više pitanja, po njoj, „donosiocima ovakve nerazumne i sramne odluke”.
Među njima su i ptanja: zašto niko od angažovanih radnika nije dobio Ugovor o radu u Institutu za javno zdravlje Kragujevac, da li je prijem stopiran od strane rukovodstva Instituta ili od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i da li će Institut za javno zdravlje Kragujevac dozvoliti sebi luksuz da se odrekne mogućnosti kadrovskog jačanja proverenim i dokazanim ljudima koji su u proteklom periodu iskazali odanost ovoj ustanovi, najadući se pritom da će se s druge strane to prepoznati i nagraditi zasluženim ugovorima o radu?
– Uzimajući u obzir činjenicu da je Institut za javno zdravlje Kragujevac ipak zaposlio određen broj radnika nakon „pika” korone umesto dvadesetoro dokazanih ljudi, bilo bi u najmanju ruku korektno i ljudski da se ovim ljudima i celokupnoj kragujevačkoj javnosti objasni šta je to presudilo da prvenstvo prilikom zapošljavanja imaju neki drugi kandidati, a ne ljudi koji su svojim požrtvovanjem i odnosom prema pacijentima to svakako zaslužili, zaključuje u svojoj izjavi doktorka Santrač.
I naš sagovornik Lazar Jotović, kao i doktorka Santrač, napominju da su istovremeno u radni odnos primljeni medicinski i nemedicinski radnici u drugim ustanovama koje takođe imaju specifičan način finansiranja poput Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika i Zavoda za stomatologiju Kragujevac.
Nadamo se uskoro rešenju ovog pitanja
– Priča o tome je na nivou Republike i mreži od 24 instituta i zavoda za javno zdravlje, a ne samo lokalna na nivou Kragujevca ili nekog drugog grada. Ljudi koji su radili u vreme kovida mogli su da budu angažovani u domovima zdravlja, bolnicama, kliničkim centrima i Institutima i zavodima za javno zdravlje i drugim zdravstvenim ustanovama. Ali, dok su sve ostale institucije na budžetu države i plaća ih država i nova zaopošljavanja se kod njih ugovaraju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), nažalost, radnici instituta i zavoda za javno zdravlje nisu ugovoreni radnici preko RFZO-a, što znači da se njihove plate ne finansiraju u potpunosti od strane RFZO-a, kaže za Danas doktor Nebojša Ranković, direktor Instituta za javno zdravlje Kragujevac.
Prema njegovim rečima, ovaj procenat se razlikuje od ustanove do ustanove i iznosi oko 50 procenata.
– Ostatak sredstava za plate zaposlenih u sistemu javnog zdravlja obezbeđuje se uslugama koje se naplaćuju pravnim i fizičkim licima, što znači da taj deo plate moraju da zarade sami. Povećanje broja radnika značilo bi da Instituti i zavodi moraju značajno da povećaju prihode sa tržišta, veliki broj njih je u dugovima i ne mogu da zarade ni za osnovne plate, ističe on.
Doktor Ranković je u stalnom kontaktu sa kolegama iz mreže Instituta i zavoda .
– Iako se u medijima ova priča mahom plasira maliciozno, jednostrano i stiče se utisak „samovolje”, „bahatosti” i „nezainteresovanosti” direktora ovih ustanova po pojedinim gradovima, prema rečima direktora Nebojše Rankovića, to nije istina.
– Obratili smo se i pisanim putem nadležnim institucijama za savet oko načina prijema tih radnika, uzimajuci u obzir da se ne finansiramo kao ostale zdravstvene ustanove i nadamo se uskoro odgovoru i rešenju ovog pitanja, ističe dr Ranković.
U nekim medijima, napominje on, su Insistut za javno zdravlje, koji je ustanova koja pokriva sva tri nivoa zdravstvene zaštite, poredili sa zavodima koji su na primarnom nivou zdravstvene zaštite (Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za stomatologiju) što je nonsens, jer te ustanove imaju drugačiji način finansiranja.
Naš sagovornik Lazar Jotović, i dalje nije pesimista, i nada se da će posle ove „medijske pažnje” biti „rešen” i njihov slučaj. Na pitanje zbog čega se jedino on obratio medijima a ne i još neko od njegovih 25 kolega odgovara da se „oni plaše” da to ne ugrozi njihovu situaciju.
– Ja se ne plašim za posao jer ga i nemam, zaključuje on.
Konačna odluka o statusu ovako angažovanih radnika za vreme pandemije se još čeka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
