Zašto se kod ljudi u godinama ponovo dešavaju infekcije kovida? 1Foto: FoNet/Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Stariji ljudi, pa i oni koji su smešteni u domovima za starije, u velikom su riziku od obolevanja i umiranja od kovida 19.

Iako u tim ustanovama tvrde da se striktno primenjuju protivepidemijske mere, te da su svi stanari vakcinisani, povremeno se dešavaju infekcije, koje zahtevaju i lečenja u bolnicama.

Prema podacima sa sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, poslednje dve sedmice raste broj inficiranih korisnika i zaposlenih u svim ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih u Srbiji. Trenutno je zaraženo 485 korisnika i 331 zaposleni, a pre dve sedmice bilo je inficirano 277 korisnika i 255 zaposlenih. U ovo vreme, prošlog oktobra, u tim ustanovama je bilo višestruko manje zaraženih – 84 korisnika i 62 zaposlena.

Naša redakcija je, u sredu, zatražila od Ministarstva da dostavi podatke koji bi detaljnije ukazali na epidemijsko stanje u domovima za starije, ali juče do podne odgovori nisu stigli.

Prvi put od početka pandemije, infekcija kovida je buknula u užičkom Domu za starije. Od 72 stanara, zaraženo je 59, od kojih je 23 upućeno na lečenje u užičku bolnicu. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, svi stanari su vakcinisani sa dve doze i buster dozom Sinofarm cepiva.

Osim njih, zaražena su i tri radnika u užičkom Domu.  Sagovornici Danasa ukazuju na to da je „proboj“ imuniteta kod starijih i vakcinisanih posledica njihovog slabijeg imuniteta, ali i drugih oboljenja, i poručuju da je, bez obzira na to, vakcinacija jedino rešenje.

Dr Zoran Vučinić, epidemiolog u penziji iz Užica, ističe da je infekcije u staračkim domovima  „veoma teško, nekada i gotovo nemoguće sprečiti“.

– Ako isključimo rodbinu, ljudi u staračkim domovima dolaze u kontakte sa osobljem u tim ustanovama koje može da bude potpuno zdravo, ali može da ima bakterije koje čoveku sa normalnim imunitetom ne stvaraju problem.  Ali, te bakterije stvaraju problem starijima. Nemoguće je da se u domovima stvori sterilna sredina, ali moraju da se sprovode sve zaštitne mere i procedure, ističe naš sagovornik.

Neke stvari, dodaje, ne mogu da se spreče, bez obzira na sve preduzete mere, jer je na malom prostoru u našim domovima veći broj ljudi koji su, i u normalnim okolnostima, rizična grupa.

– Epidemiološki odgovor na starost ne postoji. U tome je problem. Ne možemo da imamo sterilne sobe i prostre u domovima za starije. Nemamo odgovor na starost. Možemo da pomognemo negom, šetnjama, ishranom ili fizioterapeutskim metodama, ali mikrobiološki svet je postao okrutan. Za mlađu osobu sa normalnim imunim stemom, uobičajene bakterije ne predstavljju opasnost, ali su patogene za starije jer, nažalsot, nemaju odgovarajući imuni odgovor, kaže za Danas dr Vučinić.

On navodi da su „stariji i bez kovida 19 rizična grupa, jer starost sa sobom nosi istrošeni imunitet“. „Njihov imuni odgovor je veoma slab, a ponekad ga i nema. Zbog toga je virus pogodio prvo njih, što je bilo očekivano. Ipak, vakcinacija je i dalje neophodna, kako bi se u njima aktivirao bar deo imunog sistema“, ocenio je za Danas dr Zoran Vučinić.

Sličan stav nudi i virusološkinja i članica državnog Kriznog štaba prof. dr Tanja Jovanović iz Beograda, koja navodi da je delta virus delimično izmenjen i da se zbog toga dogodio „proboj imuniteta“ kod starijih u domovima, iako su vakcinisani. „Efikasnost vakcina“, kaže, „sada je takva da štiti od određenih formi bolesti, ali ne i od zaražavanja“.

„Vakcinalni i prirodni i imunitet štite nas od one varijante virusa sa kojim smo bili u kontaktu i razumljivo je da, ukoliko se nešto promeni, nema stopostotne podudarnosti u strukturama koje bi omogućile najefikasniju zaštitu. To znači da osobe koje su vakcinisane, ipak, mogu da budu inficirane novom  varijantom virusa, ali trebalo bi da budu zaštićene od teških formi bolesti“, objašnjava naša sagovornica.

Međutim, dodaje, kod veoma starih osoba i onih koji koji imaju hronične bolesti koje dodatno umanjuju njihov imunitet, može da dođe i do ozbiljnijeg izražavanja oboljenja.

„Kako starimo tako stari i naš imuni sistem i kvalitet imunskog odgovora, tako da nije neuobičajeno to što među starijima i vakcinisanima ima inficiranih. Zbog toga se insistira na primeni osnovnih protivepidemijskih mera da bi se sprečila zaraza ne samo u domovima za starije, nego i u svim ustanovama“, objašnjava dr Tanja Jovanović za Danas.

Nije isto ovde i na Zapadu

„Mi nemamo dovoljno razvijen sistem staračkih domova. Malo mesto u Norveškoj, u kome sam bio, ima tri staračka doma koja su, maltene, kao hoteli A kategorije i na najlepšim mestima. Svaki korisnik ima svoju garsonjeru i medicinsku sestru“, kaže dr Vučinić i primećuje da „naše društvo nema izgrađen odnos prema starosti i da još uvek vlada stav da je sramota smestiti roditelje u starački dom“.

Stanari užičkog doma stabilno

Od 23 korisnika užičkog doma za starije, koliko ih je primljeno na lečenje u užičku bolnicu, troje je otpušteno iz bolnice, a ostali, kako je Danasu rečeno u toj ustanovi, nisu životno ugroženi i u stabilnom su zdravstvenom stanju.