Nekako je postalo uobičajeno da i danas delimo svakodnevne poslove na „muške“ i „ženske“ i smatra se prirodnim da muž neće povijati bebu, a žena nikada cepati drva. To verovatno potiče još iz praistorije kada su muškarci odlazili u lov, a žene ostajale kod kuće da čuvaju decu i kuvaju. Tu sliku sam video pre nekoliko godina putujući kroz unutrašnjost Tunisa : na seoskom putu ispred kuća sede isključivo muškarci pijuckajući čaj ili kafu i uz cigarete ćaskaju o ko zna čemu, a u unutrašnjosti prezaposlene žene spremaju ručak za celu porodicu.
U istoriji je ova društvena nepravda je trajala veoma dugo. Tek osmog marta 1910. godine osnovano je Međunarodno udruženje žena sa sedištem u Kopenhagenu, a ovaj datum je obeležio izbijanje požara koji se nekoliko godina ranije dogodio u fabrici tekstila u SAD u kojoj su radile samo žene za vrlo nisku platu i bez ikakvog osiguranja. Tako je Osmi mart postao simbol borbe za žensku emancipaciju

i neka vrsta borbe za jednaka prava u društvenom životu, politici, poslu , rukovođenju i sl.
Ipak, podela na „muško“ – „žensko“ ostala je u više oblasti, a pored ostalog i u sportu! ( A gde je sport – tu je i šah!) Zato danas imamo muške i ženske lige, muške i ženske šampionate, a u Beogradu je nastala tradicija da se već 40 godina organizuju međunarodni ženski turniri poznatiji pod nazivom „Osmomartovski turniri“ kao ostatak našeg ranijeg „socijalističkog“ opredeljenja.
Šahovski savez Beograda uz svesrdnu pomoć Sekretarijata za sport i omladinu Beograda ove godine je oživeo staru slavu prigodnog međunarodnog turnira koji se organizuje već četrdeseti put, a koji je započeo još 1965. godine. U toku tih nekoliko decenija u Beograd su dolazile najpoznatije šahistkinje sveta : Nona Gaprindašvili je šest puta bila pobednica, a Žuža Vereci i A.van der Mije po tri puta, Nana Aleksandrija i Svetlana Matvejeva po dva puta itd. Gošće su nam bile i Maja Čiburdanidze, Ala Kušnir, Zatulovska, Polihronijade,

Ahmilovska, Gurieli itd. Ove godine je zbog raznih otkaza turnir bio malo slabiji, ali je od značaja bilo to što je na njemu učestvovala kompletna reprezentacija Srbije sa prošlogodišnjeg Evropskog šampionata na Kipru. Time je ispunjen i važan cilj – uigravanje za ovogodišnju Šahovsku olimpijadu u Drezdenu.
Organizacija turnira je načinila značajan iskorak počev od veoma posećene tehničke konferencije u Skupštini grada, pa do nabavljanja specijalnih elektronskih tabli koje su omogućile direktno praćenje turnira preko Interneta. Hotel „Slavija“ se pokazao kao izvrstan domaćin pružajući odlične uslove za igru u jednoj od svojih sala.
Pobednica turnira Nataša Bojković nadmoćno je pobedila sa dva i po poena više od ostalih! Možda je najbolje da pogledamo konačnu tabelu :
1. Nataša Bojković 8 poena
2.- 4. Svetlana Matvejeva,
Jovanka Houska, Svetlana Petrenko 5,5
5. Marija Rakić 4,5
6. Ana Benderać 4
7. – 9. Marina Makropulu,
Anđelija Stojanović, Kristina Fojšor 3,5
10. Irina Čoljuškina 1,5 poena.
Drugi značajan rezultat za naš šah postigla je 18-godišnja Marija Rakić koja je uz peto mesto osvojila i drugu normu za međunarodnog majstora!
U nizu specijalnih nagrada dodeljena je i ona za najlepšu partiju Bojković – Houska. U španskoj partiji iz šestog kola Nataša je napravila ovakvu kombinaciju :
Za početak – žrtva lovca :
19. Lh6! Se4 20. Te4 Le4 21. Lg7 Kg7 22. Sh5 Kf8 23. Dh6 Ke7 24. Lf7 Kd7 25. Le8 Kc7 26. Sf6 Lf3 27. Dg7 Kb8 28. gf3 c4 29. Sd7 Kc8 30. Te1 Sc2 31. Te7 Ld4 32. Sb6 Lb6 33. ab6 Db6 34. Lc6 i crna se predala.
Kada se bira najlepša partija onda je ona podložna subjektivnoj oceni procenjivača. Da sam ja bio u žiriju onda bih izabrao Natašinu partiju protiv Ane Benderać. Prvo zato što otvaranje nije teklo utabanim stazama, a zatim što je kombinacija počela u ranoj fazi. Neočekivani udar se dogodio već u 11. potezu!
Bojković – Benderać 1. e4 b6 2. d4 Lb7 3. Ld3 e6 4. Sf3 Se7 5. O-O g6 6. Sc3 Lg7 7. Lf4 d6 8. Dd2 h6 9. Tfe1 g5 10. Lg3 Sg6
Sad već preti g5-g4 i beli skakač nema polja za odskok! Međutim, Nataša ima druge planove :
Uvodni potez u dobitničku kombinaciju je 11. e5 pa na 11… Lf3 sledi 12. ed6 sa ubitačnom pretnjom dc7. Zato crna mora uzeti tog pešaka posle čega sledi: 12. ed6 cd6 13. Lg6! O-O 14. gf3 fg6 15. Te6 Tf3 16. De2 Tf8 17. Td6 Dc8 18. Sd5 Kh7 19. Dd3 Df5 20. Sc7 Df7 21. Sa8 h5 22. Sc7 h4 23. Se6 hg3 24. Sg5 i crna se predala.
Ove nedelje je počeo i ženski turnir u Istambulu, ali ne u čast dana žena ili „osmog marta“ već kao ilustracija do koje mere su žene dorasle muškarcima a turnir je dobio naziv „Memorijal Kemala Ataturka“!
Pozvane su one najbolje i od 15 prvih na svetskoj rang-listi poziv je prihvatilo njih osam. Pogledajte samo njihove rejtinge: Pia Kramling i Cu Čen ( 2531), VM Zhao Xue (2530), najnovije „čudo od deteta“ Hou Yifan (2502). Neobičnost ovog turnira je i u tome što se ovaj prestižni turnir igra u gradu u kome se devojke bore za svoje pravo da u školama nose – feredže! ( U francuskim školama su to već uspeli!)
A priča o ženskom šahu nije postojala u trenutku kada je šah izmišljen. Šah kao igra rata nije dopuštao ženi da stupi na bojno polje. Sve do dolaska u Evropu ona figura pored kralja nije bila kraljica već spori vezir i tek u srednjem veku žena dobija ulogu na šahovskoj tabli. I to kakvu ulogu!! Brzohodna kraljica unela je revoluciju u tromi šatrandž i baš zahvaljujući dami šah je opstao do danas. No, sve do početka XX veka smatralo se da žene ne mogu da konkurišu muškarcima u komponovanju klasične muzike, ali i u šahu. U prvom slučaju nije došlo do nekog značajnijeg pomaka, ali u drugom slučaju jeste. Danas se među najboljim šahistima sveta nalaze i imena nekoliko uspešnih žena!
Sve je počelo 1927. godine. Tek osnovana svetska šahovska federacija uočila je da bi to bila nepravda ako se ne bi i među ženama organizovao turnir za prvenstvo sveta! Zato su organizovani mečevi po ugledu na muška takmičenja i za prvu šampionku sveta proglašena je Vera Menčik Stivenson koja je suvereno pobedila sve svoje konkurentkinje i zadržala tu titulu punih 17 godina! U toku tog perioda svoju titulu je branila 7 puta i nikada nije bila ugrožena jer od 83 odigranih partija izgubila je samo jednu!
Vera Menčik rođena je u Moskvi 1906. godine. Otac Čeh, majka Engleskinja, preselili su se u Veliku Britaniju 1921. gde se kasnije Vera udala za Stivensona i postala član šahovskog kluba u Hestingsu. Tada je dobila i eminentnog učitelja Gezu Marocija i postala prvakinja Engleske u ženskoj konkurenciji 1926. i 1927. godine. U toku svoje šahovske karijere imala je prilike da se na turnirima sretne sa najpoznatijim igračima sveta :
Laskerom, Aljehinom, Kapablankom, Bogoljubovom, Tartakoverom, Nimcovićem, Botvinikom, Keresom, Najdorfom… a postigla je i pozitivan skor sa Eveom i Reševskim! Iako je FIDE uočila nepravdu prema ženskom šahu prva ženska olimpijada je organizovana tek 1957. u Emenu u Holandiji – dakle 30 godina kasnije nego što je prva muška olimpijada organizovana 1927. u Londonu!
Predrasude protiv šahistkinja postoje i kod njihovih kolega: čuveni slučaj Bobija Fišera kada je sedamdesetih godina odbio da igra na šampionatu SAD zato što je na tom turniru igrala i jedna žena – Liza Lejn! „Ja svakoj ženi mogu dati konja fore“ izjavljivao je tada Fišer!
Talj je tada sumnjičavo vrteo glavom :“ Fišer je Fišer, ali konj je – konj!“ Odnos između muškog i ženskog šaha se znatno promenio kada su se pojavile Nona Gaprindašvili, Maja Čiburdanidze, a naročito sestre Polgar! Danas je Judit Polgar ispred mnogih čuvenih velemajstora i ima ambiciju da postane izazivač za svetsku krunu, ali ne u ženskom već u muškom šahu!
Još 1995. godine na turniru u Monaku ona se nije obazirala što je Vasilij Ivančuk muško i što je jedan od najčuvenijih velemajstora – jednostavno mu je žrtvovala celog topa!!
Bela vuČe i dobija
Da li biste pošli na osvajanje crne dame sa 1. Sf6? Ne! To je za Juditu bilo suviše sporo – radije je žrtvovala celog topa: 26. Tf7 pa ako 26… Kf7 27. Dh7 uz 28. Tf1 dovelo bi do mata!