Život u oskudici bez radosti i igračaka

Veliki problem je i to što Vesna, a ni Goran ne rade, a troškovi su veliki. Do pre nekoliko meseci radili su u opštini Paraćin, gde su za volonterske poslove dobijali po 8.000 mesečno. Vesna je radila kao čistačica i skupljala je karton po gradu, a Goran je kosio javne površine. Međutim, kako kažu, neposredno pred majske izbore svi volonteri su dobili otkaz uz objašnjenje da njihovo angažovanje više nije potrebno. Sada žive od 17.000 dinara socijalne pomoći i 8.300, što dobijaju na ime dečijeg dodatka.

– Pre nekoliko dana smo suprug i ja računali tako da nam za knjige i školsku opremu treba više od 100.000 dinara. Nisu problem samo knjige, jer dve najstarije ćerke idu u srednju školu u Paraćinu, a markica za prevoz košta više od 5.000 dinara. Za decu u osnovnoj školi Centar za socijalni rad će obezbediti školski pribor, ali to nije slučaj za decu koja su u srednjoj školi. Njih trojica će knjige dobiti besplatno, ali za ostale moramo da kupimo, ali ne znamo odakle, priča Vesna Milenović.

Kako bi na stolu svakog dana bilo hrane, Vesna i njen suprug su primorani da nadniče u selu. Kad god neko pozove, Goran ide da seče drva, Vesna ide u polje, a često i deca pomažu u komšiluku, pa dobiju kesu paradajza, krompira ili luka.

– Mesečno potrošimo više od 250 kilograma brašna, jer hleb ne kupujemo zbog skupoće. Deca meso jedu samo ponekad, a o slatkišima da i ne govorim. Ne sećam se kada su poslednji put pojeli nešto slatko, kaže Milenovićeva.

Do pre tri godine, kako kaže, živeli su u trošnoj kući, ne većoj od 30 kvadratnih metara, bez vode i struje, a onda im je opština, nakon nekoliko žalbi, dodelila prinudni smeštaj u selu Popovac.

Prema njihovim rečima, u „novoj kući“, koja nije mnogo veća od prethodne, imaju vodu i struju, ali i dalje nedostaje mnogo stvari. Sobe su prepune vlage, na pojedinim delovima malter opada, a prošle godine se ambar, koji se nalazi pored, srušio i Vesnin suprug je tada umalo nastradao.

Međutim, ona dodaje da se za nju i supruga ne brine, iako su zbog teškog života narušenog zdravlja. Inače, ona boluje od reume i ima problema sa bubrezima, dok je njen suprug pre nekoliko godina imao tešku saobraćajnu nesreću.

– Najviše me boli činjenica što svojoj deci ne mogu da obezbedim uslove za život kakve ima većina njihovih drugarica i drugova. Deca nemaju igračke, mobilne telefone, zasebne sobe, a i društvo iz škole im ne dolazi, jer nemaju gde da ih uvedu. Nekada ih drugarice i drugovi iz škole diraju što nemaju kompjuter, pa ne mogu da se druže s njima na onom fejsbuku, neutešna je Milenovićeva.