Foto:N.Jakovljev/DanasZa 33 godine, koliko traje priča o tržnom centru koji se nalazi ispod trga dr Zorana Điniđića, nekoliko garntitura zrenjaninske vlasti imalo je bezbroj ideja kako da ovaj prostor profunkcioniše. Sada liči na prizor strave.
Nijedna od tih ideja do sada, za više od tri decenije, nije realizovana a lokali u tržnom centru i prostor oko njih izgledaju napušteno, zapušteno, ruinirano i bez naznaka da se takvo stanje ikad promeni.
Jedan od vlasnika najmanjeg lokala u tržnom centru, koji je trebalo da bude oaza mira i rada, sa pogledom na Begej, zrenjaninski advokat Miloš Piperski, kaže da je digao ruke. Lokal u kom je trebalo da bude advokatska kancelarija ne koristi godinama, u njega su povremeno useljavaju beskućnici, i sad je u njemu jedan pas na lancu, a ako tržni centar ikada bude u funkciji, voleo bi da imovinu naslede njegova deca.
„Kupio sam lokal na javnoj prodaji za 4.000 nemačkih maraka kvadrat. Još zgrada Vojvođanske banke nije bila dovršena. Rečeno je da će se praviti tunel ispod banke koji bi izlazio negde kod Gimnazijske ulice, da će tržni centar biti kao na ulici. Bio sam srećan što sam bio jedini ponuđač. Onda se ispostavilo da je banka ušla u parcele “Voda Vojvodine”, pa i moj lokal, ne mojom krivicom. Spor se vodio godinama, ne znam ni da li je završen, a ja nisam mogao da lokal uknjižim. I ne samo ja. Od tunela nije bilo ništa, ni drugi vlasnici lokala se nisu usrećili, napuštali su prostor i on danas izgleda tako kako izgleda“, kaže Piperski.
Za više od tri decenije, Vojvođanska banka je nekoliko puta promenila vlasnike a novog vlasnika dobio je i izvođač radova, zrenjaninski GIK Banat. Novo ime dobio je i trg ispod kog se tržni centar nalazi.
Više se niko i ne seća šta je bio osnovni problem, zašto tržni centar nije doživeo tehnički pregled, ko je kriv što tavanice u gotovo svim lokalima prokišnjavaju.
O tunelu koji je takođe u međuvremenu zaboravljen, progovorile su nakon 25 godina nove zrenjaninske vlasti 2015. godine. Obećale da će se tunel napraviti, čak mu locirale i ulaz i izlaz. Ni od toga nije bilo ništa.
U međuvremenu je jedino doneta odluka da se deo prostora, koji je u vlasništvu grada, pretvori u parking. Na ulazu je stavljena tabla da je u suterenu parking i rampa koja pokazuje koliko ima slobodnih mesta za parkiranje. To je sve što je uloženo, jer na samom parkiralištu nisu obeležena ni mesta za parkiranje, pa se vozači parkiraju po sopstvenoj intuiciji.
Oko parkiranih automobila je gomila smeća, čkiljavo svetlo za veče. Od lokala radi jedan kafić i jedna agencija, kao i optičarska radnja na rubu tržnog centra, do koje se ne mora kroz hodnike strave.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
