Vodotoranj u ZrenjaninuZgrada Vodotornja na glavnom gradskom trgu prvi je graditeljski rezultat Direktivnog urbanističkog plana, koji je u Zrenjaninu usvojen 1959. godine. Glavni moto ovog plana bio je da se staro prilagodi novom.
Da se staro prilagodi novom za tadašnje zrenjaninske vlasti značilo je da se, da bi došlo novo, nešto staro mora srušiti.
Tako je, kao prva žrtva novog DUP-a, a posle i GUP-a, bila zgrada starog gradskog Magistrata, iz prve polovine 19. veka.
Na placu gde je nekad bio Magistrat nikle su dve građevine. Jedna je Vodotoranj, a druga, zgrada u kojoj se nalazi filijala Fonda za zdravstveno i penziono osiguranje.
Vodotoranj je građen početkom 60 – tih godina prošlog veka, po ideji arhitekte Borka Novakovića, u to vreme veoma traženog projektanta i profesora na Arhitektonskom fakultetu.
Stil koji je Novaković promovisao može se nazvati industrijskim stilom gradnje.
Kako je Zrenjanin oduvek imao problema sa vodosnabdevanjem, plan je bio da se u zgradu Vodotornja smesti gradski vodovod, a na vrhu je izgrađena kaca, koja je trebalo da posluži kao rezervoar za vodu.
Vodovod se nikad nije uselio, a ni kaca napunila. Gradski hroničari iz tog vremena zabeležili su da bi, da je kaca napunjena, zgrada potonula nekoliko milimetara.
Da li je to urbana legenda ili ne, ko bi sad to mogao znati.
Kao što se ne može sa sigurnošću potvrditi druga legenda, koja kaže da su tadašnji gradski oci želeli da zgrada Vodotornja nadvisi Katoličku crkvu, odnosno da je neko zaboravio da u visinu uračuna i krst, pa je tako, kažu, crkva i dalje viša od Vodotornja.
U Vodotoranj, kom je ostalo samo ime, posle završetka gradnje, smestila se banka.
I tranzicionim vremenima, iz ruku Vojvođanske, prešla je u ruke Kulske banke, koja je, dok je postojala, prostor rasprodavala.
Dva poslednja sprata, od ukupno deset, ostala su u vlasništvu grada, pa je danas na tim spratovima smešten Biznis inkubator.
Većina ostalih spratova i prostora na njima, u privatnim su rukama. Jedan deo prostora je u funkciji, a veći deo nije.
Razlog što ovaj prostor u samom centru grada nije atraktivan poslovnom svetu jeste, između ostalog, postojanje jednog malog lifta. Jedinog.
Lift se vrlo često kvari, popravke su skupe, a većina vlasnika nezaintresovana je za popravak i plaćanje, pa se dešavalo da lift i po nekoliko dana ne radi.
Prava je sreća da su se tadašnje gradske vlasti u primeni DUP-a u ulici zaustavile na Vodotornju, pa je bogata graditeljska baština u glavnoj gradskoj ulici, sada pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulture, ostala sačuvana do danas.
Za deo građana Vodotoranj je najveći graditeljski promašaj u Zrenjaninu ikada. Deo misli, da bi, kad je već tu, pametnim rešenjima mogao da postane arhitektonska i poslovna atrakcija.
U svakom slučaju, i 60 godina nakon izgradnje, Vodotoranj i dalje izaziva pažnju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
