Žrtve trgovine ljudima češće dobijaju status posebno osetljivih svedoka

Iako Zakon o krivičnom postupku dozvoljava sudu da žrtvama dodeli status posebno osetljivog svedoka i na taj način je zaštiti od retraumatizacije, ova zakonska odredba se retko primenjivala. Međutim, kako ističu Danasovi sagovornici neposredno uključeni u ove krivične postupke, situacije se popravlja poslednjih nekoliko godina.

Da je to slučaj pokazuje i odluka Ustavnog suda Srbije koji je u martu ove godine usvojio ustavnu žalbu, nalazeći da je sud koji je vodio krivični postupak povredio ustavno pravo žrtve na zabranu trgovine ljudima.

Konkretno, žalba je usvojena jer sud nije žrtvi trgovine ljudima, koja je u tom trenutku bila maloletna, pružio nijednu meru zaštite i pomoći. Pomoć je izostala i pored toga što je veštačenje ukazivalo na traumatizovanost žrtve, ali i činjenice da je advokat oštećene predlagao određivanje statusa posebno osetljivog svedoka.

Tijana Kostić, punomoćnica oštećene koja je podnela ustavnu žalbu za Danas ističe da odluka Ustavnog suda predstavlja prekretnicu, jer je to prvi put da je taj državni organ zauzeo stav da pravosudni sistem nije adekvatno reagovao i zaštitio žrtvu trgovine ljudima. Ipak, kako naglašava, sudski organi u poslednje vreme pokazuju više razumevanja za položaj žrtve.

– Poslednjih par godina stvarno ima pomaka i određuje se status posebno osetljivog svedoka u postupcima koji se vode za trgovinu ljudima. Prema mom ličnom iskustvu, uvek kada postoji potreba za tim, određuje se status posebno osetljivog svedoka, navodi Kostić.

Kako ističe, određivanje ovog statusa stvara mogućnost sprečavanja sekundarne viktimizacije.

– Žrtve su često izložene dodatnoj viktimizaciji upravo kroz činjenicu da su prinuđene, ne samo da daju iskaz pred sudom, već da to moraju da čine u vrlo specifičnim okolnostima gde je prisutan i okrivljeni koji im može postavljati i direktna pitanja. To sve može uticati na njihovu izjavu. U tom smislu vrlo je značajno da imaju status posebno osetljivog svedoka, što podrazumeva da im se pitanja ne mogu postavljati neposredno od strane svih učesnika postupka. Isto tako, to znači da, osim u izuzetnim okolnostima, ne postoji mogućnost suočenja. Sve te mere omogućavaju žrtvama da što bezbolnije prođu kroz sudski postupak, navodi Kostić.

Prema Zakonu o krivičnom postupku, svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Organ postupka može biti javni tužilac, sudsko veće ili sudija pojedinac.

Sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik Centra za pravosudna istraživanja Aleksandar Trešnjev ističe da on lično dodeljuje status posebno osetljivog svedoka svaki put kada postoji zakonska mogućnost da se to učini.

– Mislim da je to dobro zakonsko rešenje. U prethodnih godinu dana bilo je tri ili četiri takva slučaja, gde bih ispitivao posebno zaštićene svedoke preko sredstava za prenos slike i zvuka. To bi funkcionisalo tako što bih pozvao svedoke oko pola sata pre zakazanog pretresa, kako se ne bi srele sa okrivljenima. Svedoci se smeste u jednu posebnu prostoriju, koja je neformalnije uređena od sudnice, a prisutni su i psiholog i veštak. Obavi se jedan uvodni razgovor kako bi se svedok malo opustio i pripremio za suđenje. Slika se prenosi u sudnicu i svedok vidi samo mene, sva pitanja se postavljaju preko mene i ja jedini imam komunikaciju sa posebno osetljivim svedokom, ističe Trešnjev.

Bez egzaktnih podataka

Precizni podaci o broju slučajeva u kojima je sud odredio žrtvama trgovine ljudima status posebno osetljivog svedoka ne postoje. Astra, nevladina organizacija koje se bavi ovom materijom u svom godišnjem izveštaju o položaju i pravima žrtava u krivičnim postupcima navode da analizom presuda do tog podatka nije moguće doći. „Kao i prethodne godine, može se konstatovati da u velikom broju slučajeva podaci iz prvostepenih presuda ne pružaju dovoljno podataka u pogledu primene mera kojima bi se zaštitile žrtve u sudskom postupku, a posebno u pogledu načina ili broja saslušanja oštećenih ili o prisustvu punomoćnika. Ovo je posledica značajnog udela presuda koje su donete usvajanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, kao i presuda koje nemaju obrazloženje. U analiziranim prvostepenim sudskim presudama za 2020. godinu nema dostupnih podataka o tome da je nekom oštećenom dodeljen status posebno osetljivog svedoka“, navodi se u izveštaju Astre.

Projekat „Ljudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksa“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva