Analitičari o sukobu ministara: Atmosfera zasnovana na sloganu „Vučić sprema metlu“ se istrošila, na delu predstava

Podsetimo, prvo je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla kako je dobro što se nastavljaju radovi u saobraćaju i infrastrukturi, iako malo kasne i da bi sve sve bilo završeno ranije da je ona na čelu tog resora.

Onda je reagovao ministar građevinarstva Tomislav Momirović i poručio koleginici koja je „po drugi put u sektoru energetike, kao ponavljač, da pod hitno treba da uvede red u svoj resor, jer ako to ona ne uradi moraće neko umesto nje“, dok je za ostale primedbe pravo mesto za razgovor Vlada Srbije.

Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za Danas da mu nije jasno zbog čega se svađaju kada im je kašnjenje u projektima zajednička osobina i kada je svima jasno da je to jedna lutkarska predstava u kojoj konce povlači samo jedna ruka.

– Treba ukazati i da je kod nas previsoka cena izgradnje bilo kog infrastrukturnog objekta, da se izbegava podnošenje računa o tome na koji su način oni ugovoreni, izvršeni i zašto su pokrenuti bez prethodnih analiza o svrsishodnosti i opravdanosti. Mi bi u postupku pridruživanja EU, u okviru poglavlja 32 morali da imamo takve analize. Drugi problem je to što umesto da koristimo sredstva EU ili drugih respektabilnih institucija, potpadamo pod kolonijalni odnos prema Kini, koristimo njihove kredite za poslove koje izvode njihove firme pri čemu se ne radi ni analiza cena niti kontrola kvaliteta – kaže Dašić i dodaje da su to visoko koruptivni poslovi kakve je pre par decenija viđao radeći u Africi, ni tamo države nisu pitale ni koliko košta ni kada će se završiti posao.

On naglašava da se ranija predizborna atmosfera, zasnovana na sloganu „Vučić sprema metlu“ istrošila i da sad „dva živopisna lika, a u Vladi nema živopisnijih od ta dva ministra“, igraju predstavu i glume neku svađu.

– Zadnja ozbiljna svađa bila je kad je smenjen Velja Ilić, koji je obelodanio dokument o troškovima izgradnje istočne deonice Koridora. Tada je pokazano da je desetine miliona evra potrošeno bez obrazloženja, da su radovi bili nekvalitetni, bez supervizije. Ministarka je tada rekla da je to interni dokument i da će ga objaviti za par meseci. Od tada je prošlo šest godina. To je bila stvarna situacija iz koje smo mogli da naslutimo prave dimenzije korupcije koja vlada u delu naših infrastrukturnih projekata – kaže Dašić.

S druge strane, ni problemi u sektoru energetike, sa kojima se u poslednje vreme oštro suočila ministarka Mihajlović, nisu bez uticaja u ovoj situaciji. Iznad glave joj visi „komandna odgovornost“ a zapravo nema mehanizme kojima bi promenila bilo šta. Zato se ona poziva na prethodne uspešne projekte i pokušava da saopšti kako to nije do nje, pa je osnovno pitanje može li ona uopšte da sredi situaciju u svom resoru.

– Činjenica je da se ekipa koja je pre nje bila u ministarstvu energetike, nije previše bavila time jer se tu i ne donose političke odluke, već se više nego na drugim mestima, to čini u Vladi, odnosno političkom vrhu i na nivou koalicije koja upravlja. Da li ministarka može bilo šta da uradi, ne zavisi od nje, već od stava Vlade. Slušao sam je, pre neki dan je rekla da imaju plan i program, što je suštinski tačno, pokazuje šta će država da radi. Postoji i nivo ispod toga, jer se u tom resoru nalaze najveća javna preduzeća, koja su „država za sebe“, pa ministarstvo i nema kontrolu nad njihovim radom. Tu su se direktori uvek postavljali po nekoj partijskoj dužnosti ili raspodeli uticaja stranaka, a kad imate ministra iz jedne a direktora iz druge stranke, šta može ministar da uradi. Setite se Srbijagasa, kada ni inspekcija Ministarstva nije mogla da uđe u kompaniju – kaže profesor ekonomije Goran Radosavljević i dodaje da je sada ključno ko će biti novi direktor EPS-a, na čiji izbor ministarka takođe nema uticaja.

Naš sagovornik ističe i da je svađa dva ministra deo predizbornog kolorita u kome oni pokazuju zube „pred jednim“ koji će kad dođe vreme odlučiti čiji su jači.

Ko je brži a čije se ruši
– Ministarka Zorana Mihajlović, kad je vodila resor građevine, možda je brže završavala puteve, ali su se oni i rušili, u Grdelici nekoliko puta. Ni Tomislav Momirović se nije bolje pokazao, ali njegov mandat još traje. Kod Zorane je sve bilo upropašćeno, nikad skuplji putevi nisu rađeni na najpovoljnijem terenu, poput trase od Surčina do Obrenovca, koja nas košta 17 miliona evra po kilometru, dok su ranije vlade deonicu od Beograda do Novog Sada, za obe trake, plaćale pet do šest miliona po kilometru – kaže bivši ministar građevinarstva Dragoslav Šumarac i dodaje da su „ministri verovatno procenili da se narod opametio, neće više da glasa za njih, pa sad ide prvo međusobno optuživanje a posle sledi bežanija“.