APOS: Zakon se ne primenjuje u celosti

Prema analizama APOS-a, neke od odredbi koje se tiču kupovine na daljinu i izvan poslovnih prostorija vrlo su konkretne i sa jasnim rokovima.

– Nažalost, deo koji se odnosi na nosioce sistema zaštite potrošača, kao što je primena Nacionalne strategije zaštite potrošača, funkcionisanje organizacija potrošača ili međuresorska saradnju nadležnih ministarstava, uopšte ne funkcioniše – napominje naša sagovornica.

Osim toga, uslov koji obavezuje da svaka evidentirana organizacija ima zaposlene pravnike i angažovane advokate većina organizacija, napominje Milićević, ne može da ispuni.

– Zakonom predviđen Savet organizacija potrošača u praksi ne funkcioniše na pravi način jer se o pitanjima koja su od krucijalne važnosti za potrošače uopšte ne raspravlja. Nacionalni savet za zaštitu potrošača se nije sastao pune dve godine, a nije ponovo imenovan ni sastav ovog saveta otkako je novi Zakon stupio na snagu – ističe Milićević.

Ona kaže da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija svoje finansiranje usmerava na aktivnosti organizacija koje se tiču savetovanja, dok se ostale važne aktivnosti poput informisanja ne podržavaju na adekvatan način. APOS ima zamerku i na to da agencije koje su osnovane kao tela koja se bave zaštitom korisnika određenih usluga, ne sprovode svoju ulogu u praksi. „Njihova uloga je do sada, u praksi, isključivo bila „poštanska“, da još jednom prenesu, na primer, operatoru mobilne telefonije informacije o prigovoru potrošača, a onda potrošaču vrate informacije o odgovoru tog operatora na prigovor“, kaže Milićević, napominjući da se oblast zaštite potrošača u Srbiji svodi samo na neophodan minimum poštovanja zakonskih obaveza, što je nedopustivo za društvo koje se kreće ka članstvu u EU.