Radništvo u Srbiji u istoriji domaćeg pokreta, od osnivanja Topolivnice u Kragujevcu, 1851, koja je bila prvo industrijsko preduzeće na Balkanu, nije bilo u goroj situaciji nego što je to sada. Ne samo zbog besposlice, besparice i siromaštva, već i zbog nesigurnosti na radnom mestu i statusa u društvu i preduzećima u kojima su zaposleni.
Otuda je novi zakon o radu doživljavan kao atak na najslabiji deo društva, jer će dodatno da ugrozi ionako očajan položaj radnika, kaže za naš list Jugoslav Ristić, član Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednik SSSS u Kragujevcu i Šumadiji. Ističe pritom da su to razlozi zbog kojih je već prihvatio poziv predsednika SSSS-a Ljubisava Orbovića sindikalnim funkcionerima i zaposlenima u Sindikatu širom Srbije da budu organizaciono spremni za proteste ukoliko ne dođe do kompromisa (sa Vladom) oko zakona o radu i da ne koriste godišnje odmore dok se ne završi borba oko tog zakona. Sam taj poziv, prema Ristićevim rečima, svedoči da je situacija među radnicima i sindikatima vanredna kao nikada do sada.
– Zakon o radu koji Vlada predlaže u načelu je sporan, a u detaljima je antinarodan, i zbog toga on nije samo radnički već je problem građana Srbije. To je zakonski akt koji dodatno osiromašuje i obespravljuje zaposlene u svim delatnostima, koji mladima uskraćuje perspektivu, a starijima oduzima i ono malo dostojanstva što im je ostalo nakon svih tranzicionih iskušenja, muka i poniženja u minulih četvrt veka – smatra Ristić, napominjući da iz fabrika i ustanova u Šumadiji svakoga dana stiže sve više inicijativa i zahteva za sprečavanje donošenja jednog takvog zakona.
Kriminalna privatizacije
Radnička prava nisu uzrok propasti srpske privrede, već kriminalna privatizacija, nepostojanje pravne države i bilo kakve strategije ekonomskog i privrednog razvoja zemlje – tvrdi Jugoslav Ristić, koji je godinama bio sindikalni vođa kragujevačkih oružara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
