Može li (i treba li) Srbija da uvede ekstraprofit bankama: Da li su banke povećale marže i da li ima osnova za sumnju na kartelsko ponašanje? 1Foto: Shutterstock/lovelyday12

Pre skoro godinu dana, u avgustu 2022. godine, Narodna banka Srbije apelovala je na banke, a one su to prihvatile, da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja, kao i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana. Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke da urade.

Da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem?

U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.

U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade. Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.

Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. u odnosu na 2021. godinu za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru.

Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.

S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnh godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.

Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto. Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.

Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.

NBS za Danas kaže da je na kraju 2022. godine neto kamatna marža iznosila 2,9 odsto „koji je, primera radi, u 2011. godine iznosio 4,6%, što pokazuje da banke i pored zabeleženog rasta kamatnih stopa u poslednje vreme manje zarađuju po osnovu naplaćenih kamata, nego pre deset i više godina, iako je obim kreditne aktivnosti znatno veći“.

Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto. S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.

Nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).

Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.

Prema Đukićevim rečima i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.

„Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka.

Taj fenomen izazvao je ljude od struke u Italiji da reaguju, da traže da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru. Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija“, napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.

Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.

Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.

„Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit.
Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa“, napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.

On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.

„Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stend baj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet“, smatra Đukić dodajući i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je „dokaz da regulator nije dobro radio posao“.

On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.

„Osim toga banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi“, napominje Šoškić.

On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.

„Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde“, napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva je pesismističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.

„Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika“, kaže Gavrilović.

Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.

„Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit“, zaključuje Gavrilović.

U Narodnoj banci Srbije napominju da je na rast prihoda od neto kamata banaka uticalo, pored rasta kreditne aktivnosti i rasta referentnih kamatnih stopa, između ostalog, i povećanje troškova sprovođenja zaoštrene monetarne politike.

„Naime, na deponovane viškove likvidnosti i reverzne repo transakcije, kojima se privremeno povlače viškovi dinarske likvidnosti u cilju zauzdavanja inflatornih pritisaka, Narodna banka Srbije plaća bankama kamatu. Po ovom osnovu ostvareno je 30 odsto rasta neto prihoda od kamata bankarskog sektora u prvih šest meseci 2023. godine poredeći sa istim periodom prethodne godine“, kažu u NBS.

U odgovoru na pitanje Danasa, Narodna banka Srbije je propisala obavezu bankama da obaveste centralnu banku o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena i da joj uz ta obaveštenja dostave svu propisanu dokumentaciju.
Rok od 45 dana računa se od dostavljanja uredne dokumentacije.

„S tim u vezi, ističemo da u proteklom periodu, nijedna banka nije dostavila obaveštenje o izmeni tarifa, odnosno uvođenju novih tarifa po kojima banke naplaćuju naknade za pružanje platnih usluga. S druge strane, nekoliko banaka je dostavilo obaveštenje o uvođenju novih proizvoda/usluga, kojim su dopunili paletu proizvoda i usluga.

Uz navedeno obaveštenje banke su dužne bile da dostave propisanu dokumentaciju, uključujući i prikaz mehanizma formiranja cene novog proizvoda, kao i model ugovora o novom proizvodu koji će banka zaključivati s klijentom i reprezentativni primer ovog proizvoda, a koji sadrže sve elemente na osnovu kojih se mogu utvrditi uslovi pod kojima će se određeni proizvod/usluga koristiti, a naročito prikaz vrste i visine svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret klijenta“, kažu u NBS dodajući da su banke u mogućnosti da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. godine, „te da to ne predstavlja povećanje tarifa kako se u medijima navodi, već obračun naknada u skladu sa važećim tarifnikom“.
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari