Otkako je 2006. godine naplata poreza na imovinu sa republičkog nivoa prešla u ruke lokalne samouprave, prihodi gradova i opština od naplate tog nameta realno su porasli za 46 odsto. Uprkos tome, od 20 do 40 odsto postojećih nekretnina i dalje nije registrovano, što njihovim vlasnicima omogućava da porez ne plaćaju, dok se u slučajevima kada je objekat evidentiran, a vlasnik izbegava plaćanje, lokalne poreske vlasti relativno retko odlučuju da preduzmu bilo kakve mere radi naplate poreza.
Ovakvi rezultati istraživanja Fonda za razvoj ekonomske nauke u saradnji sa nemačkim GIZ-om, ukazuju na potrebu ozbiljne reforme sistema naplate poreza na imovinu.
Prema nalazima FREN-a, prihodi od poreza na imovinu u 2011. su činili 0,63 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kada se tome doda i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, koja “defakto predstavlja porez na zemljište”, ukupni prihodi prikupljeni po ovom osnovu iznose 1,26 odsto BDP-a, što je manje nego u razvijenim zemljama OECD-a (1,78 odsto), ali više nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope (0,48 odsto). Istovremeno, udeo prihoda od poreza na imovinu u ukupnim prihodima lokalnih samouprava povećan je sa 4,79 odsto na 7,42 odsto.
Građani daju 45 odsto ukupnih prihoda od poreza na imovinu, dok ostalih 55 procenata dolazi od pravnih lica. U protekle tri godine, deo građana koji plaćaju porez na imovinu porastao je sa 21 na 24 procenta, što je, kako ističu u FREN-u i GIZ-u, “između ostalog i rezultat formiranja lokalnih poreskih administracija i izgradnje njihovih kapaciteta”.
Ipak, te poreske administracije malo rade na povećanju stepena naplate. Iako 85 odsto pravnih lica redovno plaća porez na imovinu, nasuprot stopi od 76 odsto kod građana, poreznici u proseku godišnje šalju 218 opomena na adrese građana i pokreću manje od pet (u proseku 4,8) postupaka za prinudnu naplatu na 1.000 donetih rešenja, dok kod pravnih lica šalju 448 opomena i pokreću čak 206 postupaka prinudne naplate.
Uz to, lokalni poreznici i sami kažu da porez obračunavaju po osnovici koja je u proseku manja za 32 procenta od tržišne vrednosti nekretnina.
– U narednom periodu u Srbiji bi trebalo pojednostaviti oporezovanje imovine, kao i uskladiti poreske obaveze sa vrednošću imovine. Bilo bi dobro i uvođenje jedinstvene maksimalne poreske stope na imovinu za pravna i fizička lica, koja će uz proširenje obuhvata imovine, obezbediti prihodnu neutralnost integrisanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Kako se pokazalo u praksi, naplata poreza na imovinu u Srbiji često nije na zadovoljavajućem nivou – kaže za Danas Aleksandar Grunauer, vođa projekta u GIZ-u.
Prema njegovim rečima, GIZ će uskoro početi sa projektom podrške opštinama za efikasnije ubiranje poreza na imovinu i korišćenje sopstvenih resursa za razvoj njihovih sredina. U tome bi veliku ulogu trebalo da ima i planirano uspostavljanje fonda bespovratnih donatorskih sredstava za opštine koje poboljšaju svoje performanse u korišćenju sopstvenih resursa, koje će GIZ sprovesti u saradnji sa švajcarskom vladom i republičkim institucijama.
Nerealna osnovica
Prema preporukama FREN-a, država bi trebalo da integriše porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i da promeni odredbe o utvrđivanju poreske osnovice kako bi se ona približila tržišnoj vrednosti nepokretnosti. Uz to, savetuje se i aktiviranje poreza na poljoprivredno zemljište, bolja evidencija poreskih obveznika i kao stimulacija lokalnih samouprava da se više potrude oko naplate “uključivanje stope naplate, indikatora obuhvata i visine poreske stope u formulu za određivanje nenamenskih transfera iz republičkog budžeta”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
