Cena kvadrata i do 4.000 evra

Stanovništvo istočnoevropskih zemalja suočeno je sa nedostatkom stambenog prostora, a velika potražnja za stanovima i kućama vezuje se za težnju građana da poboljšaju uslove života. Prema oceni analitičara Unikredit banke, gotovo svaki peti stanovnik ovog dela Evrope planira da kupi neku od nekretnina, a u 88 odsto slučajeva taj prostor namerava da koristi za stanovanje.
Najtraženiji su stanovi od 28 do 60 kvadrata, ali ima sve više imućnijih klijenata koji kupuju nekretnine na Dedinju ili Vračaru, dve i dalje najatraktivnije lokacije. Za one retke koji sebi to mogu da priušte, kod Hrama svetog Save „niču“ stanovi iz snova, po ceni od 4.000 evra za kvadrat. Kupovina nekretnine kao poslovne investicije najčešća je, kažu analitičari, u Srbiji (devet odsto).

Unosan biznis

Situacija na tržištu nekretnina u Srbiji ne ide naruku ni kupcima, ni agencijama, ni prodavcima stanova. Zato bi država trebalo da ubrza legalizaciju tog tržišta. Simptomatično je da cene neopravdano rastu. Jer, kako drugačije objasniti da neko proda stan na Ceraku za 120.000 evra, a kupac, samo nekoliko sati kasnije, isti stan nudi po ceni od 144.000 evra. Takva situacija može da stvara samo nepoverenje investitora i kupaca – kaže za Danas Nemanja Miljković, direktor prodaje u agenciji Kapital haus.

– Karakteristika tržišta nekretnina u Srbiji jeste veća potražnja od ponude što je uslovilo skok cena, naročito stanova. Tražnja je naročito porasla otkako su banke počele da odobravaju stambene kredite, tako da sada čak 80 odsto kupaca obezbeđuje krov nad glavom zahvaljujući, upravo, kreditima. Tu mogućnost naročito koriste mladi ljudi. S druge strane, danas se gradi mnogo manje nego, primera radi, sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka, kada su godišnje na Novom Beogradu nicala po dva bloka. Sada se grade zgrade niže spratnosti, nema velikih investicija. Sve su to uzroci koji su doveli do skoka cena. Uprkos tome, cene nekretnina u Srbiji i dalje su znatno niže nego u Sloveniji, Hrvatskoj, Poljskoj ili Rusiji – objašnjava za Danas Goran Kličković, predsednik Skupštine Udruženja posrednika u prometu nekretnina i vlasnik agencije Sava nekretnine.
Naš sagovornik ističe da gde god postoji mogućnost kreditiranja kupaca, cene kvadrata rastu, i podseća da je taj trend bio prisutan u Bugarskoj ili Rumuniji pre desetak godina. Prema njegovim rečima, cene nekretnina u našoj zemlji i dalje su niže nego u Sloveniji, Hrvatskoj, Poljskoj ili Rusiji.
– U Srbiji dvadeset godina nije bilo ozbiljnije stambene izgradnje, tako da sada nije redak slučaj da u istom stanu žive tri generacije. Ukoliko imaju mogućnosti, ljudi se odlučuju za kupovinu stana, jer će iduće godine cena kvadrata sigurno biti veća. To je začarani krug. Jer, da je ponuda veća, to bi oborilo cenu kvadrata. U svakom slučaju, stan je dobra investicija, jer sve što se izgradi danas, sutra može biti samo skuplje. I kvalitet gradnje je solidan, jer se uglavnom poštuju standardi izgradnje – kaže Kličković.
Nemanja Miljković, direktorprodaje u agenciji Kapital haus tvrdi da u Beogradu i Srbiji nedostaju lokacije koje će biti ponuđene investitorima, kako domaćim, tako i stranim. Zbog toga neki investitori „rezervišu“ po desetak lokacija, čak tri godine unapred. Kako je u gradu sve manje mogućnosti za izgradnju, Beograd se širi po periferiji. Agencija Kapital haus, kao suinvestitor, u naselju Mirijevo gradi 20.000 kvadratnih metara prostora koji će biti ponuđeni tržištu u naredne dve godine. Miljković smatra da će tom ponudom oboriti cene koje za ovaj deo grada sada dosežu neverovatnih 1.600 evra.
– Stanovi se i u Srbiji kupuju za stanovanje, mada ima i onih koji u toj investiciji vide dobar biznis, jer od rentiranja ili od prodaje mogu dobro da zarade. Neko ko, primera radi, uloži novac u stan koji se gradi na Lekinom brdu i pritom kvadratni metar plati 1.850 evra, po završetku isti stan može da proda za 2.200 evra po kvadratu – kaže Miljković.