Da li je moguće ukinuti doprinose za zdravstvo? Đilas obećava rast zarada od 12 odsto, ali šta je realnost

Ipak, ovaj potez Crnogoraca razvio je debatu i u Srbiji, a od skoro je to i deo predizbornog programa Stranke slobode i pravde (SSP). Naime, predsednik ove stranke Dragan Đilas poručio je da će plate odmah porasti za 12 odsto, tako što će biti ukinuti doprinosi za zdravstvo, ukoliko pobedi na izborima.

„Da se ukinu doprinosi za zdravstvo i da se te pare prebace u plate ljudima, a to bi značilo da od prvog dana ove mere su sve plate veće za 12 odsto svakome u Srbiji“, rekao je Đilas.

Na neto platu od 60.000 dinara doprinosi za zdravstvo sada iznose 8.532 dinara (po 5,15 odsto na teret poslodavca i zaposlenog). Bruto plata iznosi 96.217 dinara. Ako bi doprinosi za zdravstvo bili ukinuti, sa istom bruto platom neto plata, ono što ide radnicima, mogla bi da bude 67.159 dinara ili 12 odsto više. Ovo pod uslovom da poslodavci sve što su plaćali za doprinose isplate zaposlenima

Dušan Nikezić iz SSP-a ističe da bi bila obaveza poslodavaca da svu uštedu prebace na zaposlene, ali da im je to i u interesu.

„Poslodavac ne bi ništa izgubio, a imao bi zadovoljnijeg radnika. Ljudi sada odlaze, najviše u inostranstvo, a ovako bi o trošku države poslodavci mogli da im ponude veće plate. U razgovorima sa poslodavcima svi su se izjasnili da ne bi imali problem sa tim“, ocenio je Nikezić.

Odakle bi se finansiralo zdravstvo?

Trenutno građani uplaćuju oko dve milijarde evra za doprinose za zdravstveno osiguranje.

Milica Bisić, poreski stručnjak i profesorka na FEFA-i, ističe da od ranije postoji ideja da se finansiranje zdravstva prebaci na poreze, ali da je to teško izvodljivo bez kompenzacije.

„Morao bi se povećati porez na zarade, PDV ili neki drugi poreski oblik. Samo ukidanje doprinosa bez kompenzacije ugrozilo bi finansiranje zdravstva“, napominje ona.

Osiguranje funkcioniše tako što dobijamo usluge u zavisnosti od premije koju uplatimo.

„Zdravstvene usluge treba da budu dostupne svima bez obzira na visinu uplate doprinosa, što ove naše doprinose u stvari čini namenskim porezom. Ako se finansiranje prebaci na budžet onda zdravstvo ne zavisi od jednog izvora i tada se veći fokus stavlja na budžetiranje usluga, planiranje koliko nam para treba za zdravstvo… Sada doprinose plaćaju samo zaposleni, a koriste ga svi. Ovako bi ga svi plaćali kroz poreze. I na kraju, ne bismo imali zdravstvene knjižice, mada osiguranje pokriva oko 98 odsto građana, jer bi svi bili osigurani, a fond zdravstva bi se usmerio na budžetiranje umesto na brojanje osiguranika“, objašnjava Bisić.

Povećanje PDV-a

Prema nekim računicama, da bi se zdravstvo prebacilo na budžet i ukinuli doprinosi bilo bi potrebno povećati PDV sa 20 na 26 odsto. Ovo povećanje moglo bi biti manje, ako bi se istovremeno povećao neki drugi porez kao na primer porez na zarade ili akcize.

Nikezić pak tvrdi da njihov plan ne predviđa nikakvo povećanje poreza, već bi se sredstva obezbedila iz veće potrošnje zbog većih plata.

„Povećanje neto zarade dovelo bi do većih prihoda po osnovu doprinosa za PIO, većih prihoda po osnovu poreza na zarade, veće potrošnje koja bi onda značila i veće prihode od PDV-a. takođe, veće plate dovele bi i do većeg zapošljavanja i prelaska ljudi iz sive zone u formalnu, pa i većih prihoda po poreza na zarade“, kaže Nikezić.

On dodaje i da bi oni uveli obavezu sistematskih pregleda i ulaganja u preventivu, umesto što se sada čeka da se ljudi razbole i leče što je najskuplje. „Zdravstvo ovim ne bi izgubilo uopšte“.

Mali: Avanturizam bi državu i građane koštao oko 330 milijardi dinara

Siniša Mali, ministar finansija juče je rekao da „Đilas svojim populističkim planovima garantuje ugrožavanje rada i stabilnog finansiranja zdravstvenog sistema i to u doba svetske zdravstvene i ekonomske krize“.

Mali je rekao da bi „avanturizam državu i građane bi koštao oko 330 milijardi dinara. Ukidanje doprinosa za zdravstvo dovelo bi u pitanje funkcionisanje zdravstvenog sistema, a da pri tom građani ne bi imali veće plate, niti bi realno više trošili, čime bi se u potpunosti urušio postojeći finansijski sistem naše zemlje“, naveo je Mali dodajući da bi se deficit države povećao za preko 1,5 milijardi evra.