Da li Srbija upada u dužničku klopku Kine?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma može i Kina i Crni Đavo samo što dajle od Brisela i EU.

2. Zasto je Kostunicina vlada smanjivala zaduzenost a sadasnje pod patronaro predsednika drzave ubrzano i enormno se zaduzuju duplirajuci dug?
   Svih ovih godina nisam procitao suvlisnu analizu kuda naz to vodi i u cemu je razlika u koncepcijama?
   Vise je no ocigledno da ce buduce generacije raditi samo za kamate a prosecne plate od 1000 € san.
   Pocetko 90te imali smo 1000DM sto bi bio ekvivalent nedosanjanom snu.
   Vrata bankrota su tu…

3. Eu je kao Yugoslavija pred raspad sistema. Daleko im lepa kuca.

4. Male zemlje su ucenjene i moraju da traže zaštitu… A to košta.

5. Hibridni rezimi evropskih patuljastih drzava ukljucujuci i nasu se utrkuju u izgradnji infrastrukture koja uopste nije ni primerena niti potrebna bar sto se tice autoputeva koji zvrje prazni a prezaduzili su zemlju. Aktuelni predsednik ne preza od bilo koje nedemokratske odluke u smislu direktnih pregovora umesto liscitacija a pitao bih ga da li tako cini za svoje domacinstvo sa prvim majstorom koji mu odvali cenu? Naravno da je lako zavlaciti saku u drzavni budzet pod sopstvenom kontrolom ali pogubna je korupcija koja se ozakonila i odomacila i osiromasuje zemlju! I svi gledaju!

6. Prezaduzivanje, od bilo koga je znak da zemlja nema pravu opoziciju, koja ce argumentovano, i na vreme da ukaze na neki pogresan, planirani potez vlade. Umesto opozicije, narod sanja da ce sopstvenu decu poslati na ‘Zapad’, i da ih se, bilo koji, kolektivni dug ne tice.

7. Javni dug opšteg nivoa države Srbije je od 01.01.2021. do 31.03.2021. porastao za 5,4%, tačnije za skoro 1,5 milijardu evra, tako da je na dan 31.03.2021. iznosio 28.520.176.830 evra. Zanimljivo je, da je dug prema Vladi i fondu Abu Dhabi-a na dan 31.03.2021. bio 1.721.627.236 evra i bio je za 50% veći nego dug prema kineskoj Export-Import banci koji je na taj dan, 31.03.2021. bio 1.146.886.642 evra.