Da li Tviter pod Maskom može da ugrozi američku demokratiju

Doduše treba sačekati i dozvole regulatornih organa, koje, može se pokazati, i nisu sasvim izvesne, pošto se u javnosti govorilo i da bi Bela kuća mogla uraditi reviziju ove kupovine sa aspekta nacionalne sigurnosti.

Bajdenova administracija je demantovala ove tvrdnje, ali nije malo izjava, poput one senatorke Elizabet Voren iz aprila da bi preuzimanje mreže od strane milijardera bila opasnost za demokratiju.

U svakom slučaju od objavljivanja preuzimanja situacija na ovoj socijalnoj mreži se ne smiruje.

Poslednja vest koju je objavio Blumberg je da je Mask ukinuo sve doživotne zabrane na Tviteru, a među njima je svakako najpoznatija zabrana Donaldu Trampu, bivšem predsedniku SAD-a, čiji je nalog zabranjen poslednjih dana njegovog mandata u januaru 2021. godine zbog, kako je navedeno, podsticanja na nasilje.

Još značajnije implikacije može imati to što bi se on mogao opet pojaviti kao kandidat Republikanske partije na narednim predsedničkim izborima.

Društvena mreža je danas podeljena oko ovog pitanja gde jedni slave slobodu govora, a drugi prete gašenjem naloga, ali pojava Trampa opet na Tviteru mogla bi imati i posledice na poslvanje Tvitera.

Naime, predstavnica agencije koja zastupa mnoge poznate maloprodajne brendove izjavila je za Vol strit džurnal da bi povratak Trampa mogao biti „crvena linija“ za neke kompanije nakon koje bi povukle oglašavanje na ovoj mreži.

Inače, prihodi od oglasa su najveći prihodi kompanije i baš oglašivačima se dan pred potpisivanje ugovora Mask obratio pismom.

Inače, oglašivači su se plašili Maskovog preuzimanja, kako su tvrdili eksperti, zbog straha od toga da bi zbog sukoba i „toksičnosti“ korisnici mogli da odu sa mreže.

Mask je prvo poručio da ne planira da Tviter postane slobodan da svako kaže šta hoće bez posledica.

Takođe je rekao i da je preuzeo Tviter ne iz finansijskih nego iz „humanih“ razloga.

„Razlog zbog kog sam preuzeo Tviter je to što je važno za buduću civilizaciju da ima zajednički digitalni trg gde se mogu čuti različita uverenja i o njima debatovati na zdrav način, bez nasilja“, napisao je Mask u pismu oglašivačima dodajući da želi od Tvitera da napravi najpoštovaniju platformu.

„Nisam to uradio zbog novca. Uradio sam to da pomognem čovečanstvu koje volim“, poručio je on priznajući da je neuspeh realna mogućnost.

Iako voli da se predstavlja kao humanista iznad ovozemaljskih stvari, Mask je pre svega biznismen koji je pokušao da se izvuče iz kupovine Tvitera za koji je u aprilu ponudio čak 44 milijarde dolara.

Od tada su cene akcija tehnoloških kompanija izgubile značajnu vrednost, cena akcije Tvitera je tokom leta pala za skoro 35 odsto u odnosu na cenu iz aprila i 60 odsto u odnosu na cenu koju je Mask ponudio.

On je tužio Tviter zbog navodne namere da sakrije broj naloga kojima ne upravljaju ljudi, već računari, dok je Tviter pokrenuo kontratužbu optužujući Maska za izbegavanje obaveze da preuzme kompaniju.

Sudija Suda u Delaveru je odredila Masku rok do 28. oktobra da realizuje ponudu za preuzimanje koju je sam podneo pa je ovaj inženjer, biznismen, u jednom trenutku najbogatiji čovek na svetu, po jednima genije po drugima fašista, to i uradio.

U zgradu Tvitera ušao je sa lavaboom (eng. sink) sa porukom koja je i igra reči „nek se ovo slegne-let that sink in“.
Na Tviteru je nakratko promenio ime u „Glavni Tvit“.

Mnogi su sumnjali da će Mask uopšte moći da zatvori finansijsku konstrukciju za preuzimanje Tvitera s obzirom da je bilo vesti i da su neki od partnera odustali od ulaganja u međuvremenu.

Ipak, najveći deo novca je dao sam Mask, čak 27 milijardi dolara, od čega je oko 15,5 milijardi obezbedio prodajom akcija Tesle u aprilu i avgustu. Za ostalih 12,5 milijardi dolara je podigao kredite za koje je kao obezbeđenje dao akcije svojih kompanija.

Ne treba zaboraviti da je Mask još od ranije kupio 9,2 odsto akcija Tvitera čime je i pokrenuta sva lavina u američkoj javnosti.

Investicioni fondovi i privatni investitori su u zamenu za učešće u vlasništvu obezbedili 5,2 milijarde evra, a među njima su Lari Elison, osnivač Orakla sa čekom na milijardu dolara, Katar holding, državni investicioni fond ove arapske zemlje, kao saudijski i princ Alvalid bin Talal koji je ustupio Masku 35 miliona deonica Tvitera koje je posedovao.

Na kraju, kredite u vrednosti od 13 milijardi dolara obezbedili su Morgan Stenli, Bank of Amerika, japanske banke Micubiši i Mizuho, engleski Barkliz i francuske BNP Pariba i Sosijete ženeral banke.

Poseban odnos su prethodnih šest meseci razvili Mask i uprava Tvitera.

O kakvom se odnosu radi pokazuje i to što je Mask odmah po potpisivanju ugovora naredio da se iz zgrade isprate dotadašnji CEO Parag Agraval i finansijski direktor Ned Segal. Momentalno su otpušteni i Viđaja Gade, šefica pravne službe i zaslužna za banovanje Trampa sa mreže, kao i glavni savetnik Šon Edžet i glavni menadžer za odnose sa kupcima Sara Personet.

Iako su se i oni u početku snažno opirali Maskovom preuzimanju Tvitera tvrdeći da će to biti kraj slobode govora, da će se povampiriti desničarska ideologija i govor mržnje, kao i „fejk njuz“, na kraju su dobili poprilične kompenzacije za odlazak.

Agraval je po pisanju američkih medija inkasirao 38,7 miliona dolara, Segal 25,4 miliona, a Gade 12,5 miliona dolara.
Personet koja je čak dan pred preuzimanje tvitovala koliko je uzbuđena zbog dolaska Maska je otišla sa tričavih 11,2 miliona dolara u džepu.

Pre nekoliko dana Vašington post objavio je saznanje da će Mask otpustiti 5.000 od 7.500 zapsolenih u Tviteru. Ovo su brzo demantovali i Mask i Tviter, ali nema sumnje da će Mask otpuštati ljude i kresati troškove.

S druge strane, u svojim brojnim tvitovima spominjao je i da bi mogao naplaćivati vladama i korporacijama korišćenje Tvitera.

A da će promena svakako biti govori i to što je Mask odmah doveo programere iz Tesle u Tviter kako bi se upoznali sa kodom i preneli mu šta treba popraviti.