Devizne rezerve NBS porasle zbog većeg zaduživanja države 1Foto: Aleksandar Roknić

Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju maja meseca, bile su na novom, najvišem nivou u poslednjih dvadeset godina, od kada se prate ti podaci, pohvalila se pre dva dana, u jeku izborne kampanje, centralna banka, asocirajući na to da je reč o još jednom, velikom, istorijskom uspehu sadašnje garniture na vlasti.

Možda bi tako i prošlo kada ne bi bilo posledica kredita koje smo uzeli na međunarodnom finansijskom tržištu.

U saopštenju NBS navodi se da su i bruto rezerve, u visini od oko 14,3 milijarde evra kao i neto, u koje nisu uključena sredstva koje banke izdvajaju kao obavezu ili po drugim osnovama, a iznose oko 12,2 milijarde, na nivou koji je za 1,6 odnosno 1,5 milijardi viši nego u prethodnom mesecu.

Pri tom, izvestila je NBS, taj nivo rezervi obezbeđuje „pokrivenost novčane mase M1 od 159 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda“.

Istina, posle ovih udarnih informacija, objašnjava se da je rast rezervi „rezultat priliva iz emitovanja evroobveznice Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu u nominalnom iznosu od dve milijarde evra, pre svega radi obezbeđenja sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje negativnih posledica izazvane pandemijom virusa COVID-19“.

Dakle, uvećane rezerve najvećim delom potiču iz zaduživanja države. Takođe, u saopštenju nije propuštena prilika da se doda kako je deo ostvaren i „po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić, kaže za Danas da centralna banka nema razloga za hvalisanje zbog povećanog nivoa rezervi.

– Kada država uzme devizni kredit ona zameni taj novac kod NBS i uzme dinare da pokrije svoje rashode. Te devize idu u rezerve, koje rastu dok traje zaduživanje, a smanjivaće se kad počne otplata. Po pravilu, dug raste u svim zemljama jer raste i privredna aktivnost. U takvim okolnostima, i odnos između BDP-a i duga može da bude relativno stagnantan, da stagnira iako istovremeno raste ukupan nivo duga. U zemljama koje se poput Srbije zadužuju u stranoj valuti a troše u domaćoj, prirodno je da imaju priliv u devizne rezerve, i to zapravo ne znači ništa. Devizne rezerve nisu ono što ljudi obično misle, da je to neka sigurnost, da su nastale jer smo nešto štedeli i odvajali sa strane – objašnjava Šoškić.

Naglašava da, kad se država zaduži u inostranstvu i proda devize centralnoj banci, to ulazi u devizne rezerve, iz kojih NBS zatim kreira novu likvidnost.

– Ukoliko ta nova likvidnost krene da remeti kurs domaće valute, NBS će ga braniti povlačenjem iz deviznih rezervi. U suštini, devizne rezerve ne služe ničem drugom osim za suštinsko obezbeđivanje likvidnosti i plaćanja prema inostranstvu i za uticanje na devizni kurs. One se ne mogu koristiti u druge svrhe i moraju uvek biti plasirane na način da su likvidne i sigurne. Dakle ne da se čeka da li mogu da se koriste, jer je vrlo važno da uvek možete da ih koristite. Zbog toga se one investiraju ili na račune po viđenju u nekim bankama ili najveći deo toga ode u likvidne obveznice solidnih država, kojima se aktivno trguje tako da kad god vam zatreba likvidni novac možete da prodate i da koristite te devizne rezerve za pokrivanje obaveze – ističe Šoškić.

On ne očekuje da će zbog većeg nivoa duga da porastu inflatorni pritisci na domaćem tržištu.

– Svako zaduživanje i trošenje jeste rast agregatne tražnje, ali mi smo u jednoj recesiji, ljudi manje troše, preduzeća manje investiraju i inflatorni pritisci još nisu aktuelna tema. Mislim da Srbija u recesiji neće imati inflaciju iako to obično ide jedno s drugim. Imate recesiju i inflaciju, na primer 70-ih godina kada je bio pad privredne aktivnosti i rast inflacije u Americi i drugim zemljama. To su ekonomisti zvali stagflaciojom, ali sada to neće biti slučaj, jer nema rasta uvoza ni poskupljenja sirovina, imate čak pad cene nafte, što deflatorno utiče – naglašava sagovornik Danasa.

Brine rast javnog duga

Jedino zbog čega bi trebalo da brinemo jeste rast javnog duga. Tu treba biti obazriv jer nam s jedne strane raste zaduženost a sa druge pada BDP. To znači da će se parametar duga prema BDP-u, mnogo brzo, brže nego što mnogi očekuju, dizati naviše i kreirati nepovoljnu sliku o fiskalnoj stabilnosti Srbije prema stranim investitorima – kaže profesor Dejan Šoškić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.