Digitalna transformacija je budućnost SME 1Foto: BETA/USAID/DS)

U vreme pandemije kovida 19 pokazalo se više nego ikada pre koliko je prisustvo na internetu važno za poslovanje, posebno malih i srednjih preduzeća.

Digitalna transformacija i elektronska trgovina je budućnost za male biznise, a 50 preduzeća iz Srbije, Severne Makedonije i sa Kosova i Metohije imalo je sreću da učestvuje u Projektu digitalizacije koji je finansirala USAID u kom su imali prilike da dobiju besplatne savete konsultanta i strategije uvođenja ICT alata u svoje poslovanje, ali i sredstva za implementaciju informatičkih rešenja.

Na završnom događaju ovog projekta „Digitalna tranformacija – Ključ uspešnog poslovanja – Rezultati projekta Put digitalizacije“ predstavljen je projekat, njegovi učesnici, ali je najavljena i nova runda finansiranja.

Projekat „Put digitalizacije“ sprovodi konzorcijum koji čine MASIT (Severna Makedonija) u partnerstvu sa STIKK-om (Kosovo) i ICT Netom (Srbija), a koji finansira USAID-ov projekat za ekonomski razvoj, upravljanje i rast preduzeća.

Glavni cilj ovog projekta je da se podrže mala i srednja preduzeća iz ciljanih lanaca vrednosti, sveže i prerađeno voće i povrće, odeća i tekstil, prerada drveta i eko, seoski i avanturistički turizam i da im se pomogne da se upoznaju sa prednostima digitalne transformacije.

Konsultanti su analizirali njihov trenutni nivo digitalne transformacije i napravili strategije digitalne transformacije koje identifikuju potrebna IT rešenja i na kraju daje finansijsku podršku za kupovinu IT rešenja u cilju poboljšanja njihovih poslovnih aktivnosti

Digitalna transformacija je budućnost SME 2Rozalija Vasilevska Karčicka, regionalni ekonomski specijalista za rast USAID-a, poručila je da se uskoro može očekivati drugi krug poziva firmama za učešće u ovom projektu.

„Projekti za ekonomski razvoj, upravljanje i rast preduzeća na regionalnom nivou su dobri jer imaju sinergetske efekte i omogućavaju saradnju prekograničnih partnera. Digitalna transformacija i e-komerc je budućnost za male biznise, a preduzeća na Zapadnom Balkanu su prihvatila ovo. U projektu učestvuje 50 kompanija iz S. Makedonije, Kosova i Srbije i u okviru projekta prihvatili su doigitalne strategije, razvili elektronsku trgovine i dobili vebsajtove“, ocenila je Vasilevska.

Prema rečima Anite Nikove iz MASIT-a digitalizacija malih biznisa omogućava smanjenje i fiksnih i operativnih troškova, korišćenje ICT alata omogućava da imaju bolji uvid u kupce i što je najvažnije da postanu bolji izvoznici.

Preduzeća koja su bili korisnici projekta dobila su pre svega besplatne konsultante koji su analizirali biznis procese, kompanijske potrebe i izazove i kreirali IT strategije, svakom prema meri. USAID je finansirao i instalaciju IT rešenja, poput CRM, ERP i DMS za šta je išlo do 3.000 dolara po preduzeću, dok je za izradu vebsajtova i postavljanje onlajn prodavnica izdvajano do 1.500 dolara po preduzeću.

Najviše tražena pomoć bila je izrada veb-sajtova i e-prodavnica što je i razumljivo jer je najveći deo projekta protekao u vreme pandemije kada su firme shvatile da moraju da budu prisutne na internetu da bi kreirale prihode.

Marina Blagojević iz ICT Neta istakla je da su kompanije koje su učestvovale po pravilu bile posvećene održivoj proizvodnji.

„Oni su socijalno odgovorni, posvećeni proizvodnji bez otpada i pokušavaju da unaprede poslovanje na svaki način“, ocenila je Blagojević.

Jedna od firmi iz Srbije koja je iskoristila pomoć USAID-a je i Radanska ruža iz Lebana. Firma koja proizvodi ajvare i džemove po tradicionalnim receptima uspela je da se modernizuje i digitalizuje.

Predrag Stošić iz Radanske ruže ocenio je da kao rezultat projekta imaju sjajan i efikasan veb-sajt i povećanje onlajn prodaje.

„Drugi efekat je da smo istrenirali jednog zaposlenog da radi na veb-sajtu. To je jeftinije za nas, jer smo ranije plaćali spoljne eksperte za svaku promenu na sajtu“, istakao je on.

Željko Spasenić, predavač na FON-u i jedan od konsultanata na projektu, predstavio je neke odlike tržišta internet prodaje u Srbiji i regionu.

„Tržišni potencijal ograničen je brojem korisnika interneta. Penetracija interneta u Srbiji je oko 86 odsto što je dosta, ali manje od Zapadne Evrope. Ipak procenat ljudi koji kupuju onlajn je dvostruko manji. Dok u Srbiji oko 38-39 odsto ljudi (2019.) kupuje preko interneta u Zapadnoj Evropi je to oko 80 odsto. Što se tiče regiona prema UNCTAD e-komerc indeksu Srbija je najrazvijenija u internet trgovini. Ako je nešto pozitivno u pandemiji, to je onda efekat na elektronsku prodaju koja se u Srbiji udvostručila. Ne možemo očekivati isti rast prodaje naredne godine, ali se očekuje rast od osam odsto. Najprodavaniji proizvodi preko interneta bili su igračke, garderoba, nameštaj i kućni aparati“, istakao je Spasenić dodajući da je pojedinačna kupovina bila ispod 50 evra.

* Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta „Ekonomska saradnja Srbije i SAD“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.