Dinarska štednja već 11 godina isplativija od devizne, ali štednja u evrima 13 puta veća nego u dinarima

Da je istovremeno stavio u banku 852 evra (protivvrednost 100.000 dinara) dobio bi kamatu od 12 evra ili 1.262 dinara.
Dakle, štednja 100.000 dinara u dinarima bila je isplativija nego u evrima za oko 2.148 dinara ili 18 evra za poslednjih godinu dana, pokazuje analiza isplativosti štednje Narodne banke Srbije.

U poslednjih 11 godina u čak 98 odsto, godišnjih potperioda štednja u dinarima pokazala se isplativijom od štednje u domaćoj valuti. Najvažniji razlog je viša kamatna stopa. Pre godinu dana prosečna kamatna stopa na jednogodišnje oročenje dinara iznosila je 3,4 odsto, a za evre svega 1,6 odsto.

Ako bi se gledali periodi oročenja na dve godine, u svim periodima u poslednjoj deceniji više se isplatilo štedeti u dinarima.

Drugi razlog je povoljniji poreski tretman dinarske štednje. Dok se na kamatu na dinare ne plaća nikakav porez, dok se na kamatu na štednju u evrima naplaćuje porez od 15 odsto.
Naravno, da bi ovi faktori imali efekta zaslužan je skoro pa fiksiran, ili što bi rekli u NBS stabilan kurs dinara prema evru.

U analizi NBS navodi se da je dinarizacija ukupnih depozita (privrede i stanovništva) više nego udvostručena – prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42 odsto (a krajem 2012. godine iznosila je 19,3 odsto).

Ipak, građani i dalje prevashodno štede u evrima. Na kraju septembra dinarska štednja građana izražena u evrima iznosila je oko milijardu evra, a štednja u evrima 13 puta više ili 13,1 milijardu evra.

U poslednjih godinu dana kamatne stope na štednju su znatno povećane, ali uglavnom su i dalje ispod nivoa inflacije, što znači da su realno negativne.

U septembru ove godine, prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na dinarsku štednju iznosila je 4,85 odsto. To je rast u odnosu na prošli septembar kada je kamatna stopa iznosila 3,41 odsto, dok je u septembru 2021. godine kamata na dinarsku štednju bila svega 1,92 odsto.
Godišnja stopa inflacije u septembru ove godine iznosila je 10,2 odsto.

Što se tiče štednje u evrima, kamatna stopa je za dve godine povećana za skoro pet puta. U septembru 2021. prosečna kamatna stopa na štednju do jedne godine iznosila je 0,7 odsto. Godinu dana kasnije skočila je na 1,6 odsto, da bi prema poslednjim podacima u septembru 2023. stigla do 3,47 odsto.
Godišnja stopa inflacije u evrozoni u septembru iznosila je 4,9 odsto, ali s obzirom da se većina te štednje eventuačno potroši u Srbiji, tako što se zameni opet za dinare kada zatreba, relevantnije je porediti sa stopom inflacije u Srbiji.

Iako kamatne stope na štednju rastu, one su i dalje realno negativne, odnosno manje od rasta cena.

Ipak, poslednjih godinu dana vidimo poboljšanje strukture štednje, odnosno produženje roka oročenja depozita. Kada je reč o štednji u evrima u odnosu na septembar 2022. godine, iznos štednje po viđenju koja ne donosi nikakav prinos štedišama smanjen je za oko 800 miliona evra, a za sličan iznos je povećana dugoročna štednja (duže od jedne godine).
Ipak i dalje je štednja po viđenju najveći deo štednje stanovništva, 8,95 milijardi evra od ukupno 13,1 milijarde evra.