Foto: Shutterstock/LDprod„Srpske obveznice sijaju“, poručila je guverneka Narodne banke Jorgovanka Tabaković sa Kopaonik biznis foruma ukazujući na „ogromnu tražnju za osmogodišnjim dinarskim hartijama“, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu na nemačke obveznice značajno smanjena.
Istina, na poslednjoj emisiji osmogodišnjih dinarskih obveznica, na koje se država od početka godine najviše oslanja za finansiranje deficita, tražnja je iznosila skoro sedam milijardi dinara za manje od tri milijarde dinara ponuđenih obveznica.
Ali velika zainteresovanost investitora za dug zemalja u regionu nije nikakav ekskluzivitet Srbije. Na primer, krajem februara je Rumunija emitovala evroobveznice u vrednosti četiri milijarde evra. Na sedmogodišnje obveznice tražnja je bila tri puta veća od ponude, a na „zelene“ 12-godišnje obveznice čak četiri puta više novca je bilo ponuđeno, nego što je rumunskoj vladi bilo potrebno.
Međutim, to što su investitori zainteresovani za neku hartiju ne govori samo o kredibilnosti dužnika, već i o tome da se na njoj može dobro zaraditi.
Na emisiji 5. marta država se sa ovim obveznicama zadužila sa prinosom za ulagače od šest odsto i kamatnom stopom od sedam odsto.
Veliki rast zaduživanja u nominalnom iznosu, čak 9,5 milijardi evra od početka 2021. godine, uz veliki rast kamatnih stopa u istom ovom periodu, doprineo je da će troškovi kamata na javni dug u ovoj godini iznositi 183 milijarde dinara, prema budžetu za ovu godinu.
Samo u januaru je iz budžeta plaćeno skoro 28 milijardi dinara za otplatu kamata na javni dug, za 20 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.
O kolikom rastu kamatnih stopa se radi poslednjih godina najbolje se vidi na 12,5-godišnjim dinarskim hartijama za koje je država 2020. plaćala prinos od 3,5 odsto, a jesenas ih je izdala po 6,2 odsto.
Još veće su relativne razlike u ceni zaduživanja u evrima.
Najveće učešće u javnom dugu Srbije imaju investitori u evroobveznice, kojima naša država u ovom trenutku duguje preko 8,9 milijardi evra.
Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija trenutno ima osam aktivnih evroobveznica što u evrima što u dolarima, od kojih prva, sedmogodišnja dospeva u maju 2027. godine, u iznosu od dve milijarde evra po kamatnoj stopi od 3,1 odsto, i sa stopom prinosa koja je trenutno na 4,39 odsto (u trenutku izdavanja 3,3 odsto).
Naredna obaveza koja na naplatu pristiže u maju 2028. jesu petogodišnje obveznice u iznosu od 750 miliona dolara po kamatnoj stopi od 6,2 odsto i sa stopom prinosa 5,8 odsto (u trenutku izdavanja 6,3 odsto). Zatim u seprembru iste godine na redu za otplatu je sedmogodišnji dug od milijardu evra sa stopom prinosa od 4,8 odsto (u trenutku izdavanja 1,2 odsto), a po kamatnoj stopi od jedan odsto.
Već 2029. godine od Srbije će se potraživati desetogodišnje obveznice u iznosu od 1,5 milijardi evra sa stopom prinosa od 4,8 odsto (u trenutku izdavanja 1,6 odsto), po kamatnoj stopi od 1,5 odsto. U decembru 2030. naša zemlja moraće da plati emisiju desetogodišnjih obveznica u iznosu od 1,2 milijarde dolara sa stopom prinosa 5,9 odsto (u trenutku izdavanja 2,3) i kamatom od 2,1 odsto.
Početkom 2033. na naplatu dolaze desetogodišnje obveznice u iznosu od milijardu evra, čija je stopa prinosa 5,3 (ranije 1,9 odsto), po kamatnoj stopi od 1,6 odsto, a iste godine u septembru i milijardu dolara desetogodišnjeg dugovanja sa kamatom od čak 6,5 odsto, sa stopom prinosa 6,2 odsto (nekada 6,8 procenata).
Poslednje aktuelne petnaestogodišnje evroobveznice koje pristižu u septembru 2036. iznose 750 miliona evra, sa kamatnom stopom od 2,05 odsto izdate sa stopom prinosa od 2,3 odsto. Na sekundarnom tržištu, stopa prinosa na ovu obveznicu je 5,4 odsto, više nego duplo u odnosu na pre samo tri godine.
Treba reći i da kako se smanjuje inflacija, padaju i prinosi na evroobveznice, koji su u jednom trenutku prošle godine išli i preko sedam odsto.
Rast kamatnih stopa je globalni fenomen koji nije poštedeo ni naše susede.
Crna Gora
Ministarstvo finansija Crne Gore početkom marta emitovalo je na međunarodnom tržištu državne obveznice u iznosu od 750 miliona dolara, što je prvo zaduživanje u ovoj valuti. Kamatna stopa po kojoj se uzima dug na sedam godina je 5,8 odsto. Poređenja radi, tržište očekuje prinos na slične srpske obveznice od 4,4 odsto.
Hrvatska
S druge strane, Hrvatska, usled ulaska u evrozonu, može da računa na znatno nižu kamatnu stopu kod zaduživanja.
U istom danu kad i Crna Gora, Hrvatska se zadužila na 10 godina u iznosu od 1,5 milijardi evra, po daleko nižoj kamatnoj stopi koja iznosi 3,37 odsto i stopom prinosa od 3,42 procenta.
Pre toga, Hrvatska je emitovala dvanaestogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu sredinom juna prošle godine u iznosu od 1,5 milijardi evra i kuponom od četiri odsto, i jednako tolikom stopom prinosa.
Trenutna stopa prinosa na desetogodišnje evroobveznice naše zemlje od 5,9 odto daleko je veća od kamate po kojoj se zadužuju Hrvati.
Rumunija i Mađarska
Poslednjih mesec dana i Rumuni su emitovali evroobveznice. Prinos na sedmogodišnje hartije u evrima iznosi 5,4 odsto, dok je na 12,5-godišnje zelene obveznice dostigao 5,73 odsto.
Mađari plaćaju na petogodišnje evroobveznice u evrima prinos od 4,275 odsto, na 12-godišnje obveznice u dolarima 5,74 odsto.
Bugarska
Zanimljivo je da se Bugari zadužuju jeftinije i od jednih i od drugih. Oni su novembru emitovali dve serije obveznica ukupne vrednosti 2,3 milijarde evra. Na 7,5-godišnjebveznice su platili prinos od 4,67 odsto, a na 12,5-godišnje 5,13 odsto.
Kada se radi o prinosu na hartije u lokalnoj valuti sa dospećem 2032. godine u Srbiji je u odnosu na prošlu godinu prinos pao za jedan odsto i sada iznosi 6,1 procenat, pokazuje analiza Narodne banke Srbije.
U Češkoj je prinos 3,7 odsto, Poljskoj 5,2 odsto, Mađarskoj kao i kod nas, a u Rumuniji 6,4 odsto.
Jednu od najnižih stopa prinosa u lokalnoj valuti među rastućim ekonomijama ima Kina, samo 2,4 procenta, a najviših Turska gde ona doseže visinu od čak 25,2 odsto usled ogromne inflacije u ovoj zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
