Đedović: Srbiju ne čeka lak period, ali nije ugrožena sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je danas da sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta nafte i naftnih derivata nije ugrožena kao ni rad domaće rafinerije koja radi punim kapacitetom, uprkos stupanju na snagu 8. paketa sankcija EU prema Rusiji.

„U rezervi imamo naftnih derivata za do tri meseca i spremni smo za potencijalne poremećaje na trištu“, rekla je ona na Beogradskom ekonomskom forumu.

Dodala je da po pitanju energenata Srbiju ne čeka lak period, da se svakog dana analizira gepolitička i tržišna situacija i da se radi u najboljem interesu za građane i privredu.

Ona je podsetila je da 8. paket sankcija EU prema Rusiji podrazumeva prekid dopremanja sirove nafte iz Rusije naftovodom „Janaf“, jedinim kojim Srbija doprema sirovu naftu.

Kako je istakla, „Janafom“ se ni do sada Srbija nije snabdevala isključivo ruskom naftom, već je koristila i naftu iz drugih zemalja, među kojima je i Irak.

Đedović je precizirala da je učešće ruske nafte, koja je dopremana „Janafom“, zavisilo od trenutnih komercijalnih uslova na tržištu, pa je tako prošle godine oko 20 odsto od ukupnih količina nafte stizalo iz Rusije, po povoljnijim cenama.

Nova situacija na naftnom tržištu će, kako je naglasila, uticati i na državne finansije.

„Očekujem da se naftne kompanije usklade sa novim okolnostima i regulativom i orijentišu na druge izvore i time obezbede sigurnost snabdevanje tržišta“, rekla je Đedović.

Ona je istakla da će i dalje cene energenata u Srbiji zavisiti od kretanja vrednosti te robe na berzi.

„Država vodi računa da se rast cena na svetskim trištima ne prelije na domaće potrošače u punoj meri, a to se radi kad je u pitanju i cena struje i gasa. Uspeli smo da obezbedimo najmanje moguće povećanje cena struje i gasa od 1. janura naredne godine, imajući u vidu da je ono bilo neminovno“, rekla je Đedović.

Prema njenim rečima, vodiće se računa o tome kako da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva.

„Povećaćemo pomoć za ugrožene kupce“, rekla je ona navodeći i da je budžetom predloženo da za te namene sredstva budu više od tri puta povećana, i da veći broj građana bude zaštećen uredbom koja uskoro treba da bude usvojena.

Đedović je kazala da je cilj Vlade Srbije i njen lični cilj je da energetski sektor Srbije postane nezavistan, što će se najbolje uraditi kroz diversifikaciju izvora snabdevanja, jer je „aktuelna energetska kriz ogolila postojeću ranjivost ne samo Srbije i regiona, već i mnogih razvijenih evropskih zemalja koja postoji usled nedovoljne diversifikacije“.

„Došli smo do tačke bez pvratka u reformi domaćeg enrgetskog sektora i energetskih preduzeća o tome gde i kao da se bude bolji, kroz ulaganje u proizvodne kapacitete, prenosnu i distributivnu mrežu“, kazala je ona.

Podestila je da se sledeće godine, nakon 31 godine, završava prvo proizvodno energetsko postrojenje od 350 megavata u novoj termoelektrani u Kostolcu, koja će biti izgradjena po svim standardima zaštite životne sredine.

„Bitno je da Srbija napravi adekvatnu tranziciju ka dekarbonizaciji, ka smanjenju štetnih gaspva, ali treba da se zna da je to proces koji iziskuje milijarde evra ulaganja i koji ima ogromne socijalne efekte, jer će biti nužna prekvalifikacija radne snage koja je danas angažovana na proizvodnji uglja“, rekla je ministarka.

Đedović je dodala da se Srbije obavezala Pariskim klimatskim sporazumom i Sofijskom deklaracijom da do 2050. godine svede na nulu štetne gasove i emisiju CO2, zbog čega očekuje i finansijsku podršku EU.

„Sledeće godine će se završiti i gasni interkonektor između Srbije i Bugarske i tim projektom će se obezbediti dodatna ruta snabdevana gasom, pre svega iz Azerbejdžana i iz drugih zemalja koje su bogate gasom“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, biće moguće i snabdevanje gasom iz Grčke gde on stiže morskim putem iz celog sveta.

„U naredne tri godine ćemo završiti Transbalkanski koridor, koji će uspeti da osnaži nešu elektro mrežu i da nas poveže sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegvinom, ali i zemljama EU, Rumunijom i Italijom“, navela je Đedović.

Najavila je i da je počela priprema dokumentacije za povezivanje Srbije gasovodom sa Severnom Makedonijom, koji će biti nova ruta snabdevanja tim energentom iz alternativnih izvora, a planira se i izgradnja još jednog naftovoda, kako bi se zemlja povezala sa Mađarskom.

Đedović je naglasila da je budžetom za 2023. predviđeno oko četiri milijarde evra za nove investicione projekate u energetskom sektoru Srbije i plus još više od dve milijarde evra garancija za različito finansiranje projekata.

Istakla je da su to kapitalni projekti, dodajući da je dugoročno predviđeno ulaganje od veće od 30 milijardi evra u energetski sektor Srbije, od toga 10 milijardi evra u prenosnu i distributivnu mrežu, kako bi sistem podneo priključenje više obnovljivih izvora energije.

„Trenutno se radi na strateškim dokumentima na integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu i na strategiji energetskog sektora Srbije u narednih 10 godina sa ciljem da se obezbedi energetska sigurnost i nezavisnost uz zaštitu životne sredine“, kazala je Đedović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.