Država „naknadom štete“ ponovo oštetila akcionare PKB-a

Uslov za isplatu koja se ovih dana okončava, bio je potpisivanje izjave da odustaju od spora za upis akcija bivše firme, što je prilikom pripreme za prodaju, tokom prenošenja kapitala PKB-a sa Grada Beograda na Republiku Srbiju, „zaboravljeno“ da se izdvoji kao deo koji pripada radnicima i penzionerima, kako je to predviđeno Zakonom o privatizaciji.

To nije jedina nedoumica.

Ne zna se zbog čega je isplata te nadoknade išla preko Fonda solidarnosti, koji inače služi da zaposleni u preduzećima u stečaju mogu da naplate neke od zaostalih plata.

Niti je PKB, odnosno ono što je od njega ostalo, u stečaju, niti su odlukom obuhvaćeni zaposleni.

Nije jasno kako se isplata dodeljenog novca ograničila samo na penzionere – članove udruženja „Rit“, čak ne i na sve, dok je potpuno eliminisala radnike koji su sada u drugim firmama.

Pri tom, predstavnici Udruženja tvrde da je prema njihovom spisku PIO fond proveravao podatke, ali da postoji značajan broj članova kojima je bitno, nekima i za 17 godina, umenjen radni staž, inače osnov za visinu te nadoknade.

Podsetimo, u aprilu prošle godine Udruženje „Rit“, koje okuplja oko 3.000 članova, podnelo je tužbu Privrednom sudu u Beogradu kako bi ostvarili svoje pravo na besplatne akcije u preduzeću.

To pravo trebalo je da ostvare prilikom prenošenja društvenog kapitala PKB-a u državni, a sudeći po ceni od 120 miliona evra, koja je postignuta prilikom prodaje 65 odsto Korporacije arapskoj firmi Al Dahra, trebalo je da im pripadne ukupno 11,8 miliona evra na ime 15 odsto udela koliko za zaposlene predviđa Zakon o privatizaciji.

Za isplatu grupe penzionera preko Fonda solidarnosti opredeljeno je nešto više od dva miliona evra.

Udruženje je sve do izbijanja epidemije korona virusa redovno organizovalo proteste zahtevajući prijem u vrhu vlasti.

Konačno, u julu ove godine primio ih je Vučić i obećao da će im država nadoknaditi to što su ostali bez akcija a Vlada Srbije donela je 15. oktobra zaključak da se ta isplata realizuje preko Fonda solidarnosti.

Međutim, od ukupno 2.654 osobe koliko je na spisku Udruženja, PIO fond koji je po službenoj dužnosti proveravao podatke sa spiska, pravo na naknadu priznao je 1.871 članu, isklučivo penzioneru.

– Po pozivu direktorke Fonda Milice Lukešević tročlana delegacija Udruženja i ja kao njihov advokat, došli smo na razgovor. Tu nam je dat obrazac izjave koja je uslov za isplatu a svako je pojedinačno mora potpisati. U obrascu, uz ime, prezime i matični broj navodi se i izjava člana da nakon isplate u jednoj od tri predviđene kategorije, on više nema potraživanja po osnovu rada, radnog odnosa, učešća ili udela u radu u PKB-u kao i njegovim zavisnim preduzećima. Taj popunjeni obrazac trebalo je overiti kod javnog beležnika kao uslov za isplatu. Oni koji su potpisali takvu izjavu, a to je bila njihova slobodna volja, stavili su tačku na potraživanje akcija, iako je njihova vrednost daleko veća – kaže za Danas advokat Saša Gemaljević.

Međutim, odluka da se novac isplati samo penzionerima koji su članovi Udruženja a ne svima koji su stekli pravo na besplatne akcije kao radnici PKB-a, kao i problemi sa netačno obračunatim stažom, uneli su razdor među članove.

Većini njih nije jasno šta su to potpisali i primili, veruju da će spor nastaviti a da je ovo neka vrsta socijalne pomoći, mada ne mogu da objasne zbog čega nisu svi obuhvaćeni i zašto bi se takva naknada vezivala za radni staž, odnosno zašto nije svima određen isti iznos.

– Ljudi su potpisali izjavu, nisu ni obratili pažnju, sada se žale. Ne znamo ni po kom su kriterijumu birali kome će isplatiti, jedino znam kako je došlo do netačnog obračuna radnog staža – javio se problem da je sva dokumentacija od 1965. godine u PIO fondu u papirnoj formi, nalazi se u arhivi, pa to nije proveravano, zato su oštećeni uglavnom oni sa preko 40 godina staža. Još veći problem smo dobili kada je rečeno da su te greške napravljene u spisku koje je dalo Udruženje, a naša evidencija, ni tačna ni netačna, ne može biti osnov za isplatu. Sada nas ljudi prozivaju po društvenim mrežama, misle da smo mi krivi – kaže Dušan Nikolić, osnivač Udruženja i njegov počasni predsednik.

Ne zna se u kom će statusu biti ostali radnici kojima pravo na nadoknadu nije priznato, a sporno je i što je sa spiska skinuto oko 80 žena, bivših radnica koje primaju porodičnu penziju.

– One su nekada radile u PKB-u i podnele su zahtev za ličnu penziju. To smo objasnili bivšem ministru za rad, a nadamo se da će nova ministarka da reši problem – kaže predsednik Udruženja Milinko Miladinović i dodaje da neće odustati od tužbe dok sa državom ne izmire račune, kada ih isplate i podvuku crtu koliko im još duguju, mada priznaje da su umorni od protesta.

Status tužbe

– Prvostepena presuda kojom je odbijen zahtev za upis akcija vrednih ukupno 11,8 miliona evra, doneta je u Privrednom sudu u Beogradu tokom juna ove godine. Odmah sam uputio žalbu Privrednom apelacionom sudu koji ju je odbio posle dva meseca, u do sada neviđenoj ažurnosti ovog suda. U propisanom roku od 30 dana uložio sam i vanredni pravni lek, reviziju Vrhovnom kasacionom sudu i taj proces je u toku. Praktično, oni koji nisu potpisali izjavu pred Fondom solidarnosti, ostaju u ovom postupku za pravo na akcije – kaže advokat Saša Gemaljević.

Tekst je deo projekta „Lice i naličje privatizacije u Srbiji: Od nade do očaja“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.