Dugi razgovori bez dogovora

Prema sporazumu koji su sindikati potpisali sa Vladom Srbije nakon prolećnog štrajka, predviđeno je da razgovori o korekciji koeficijenata za obračun plata zaposlenih u prosveti budu završeni do 30. septembra, kako bi primena novih koeficijenata počela od 1. januara iduće godine.

– Do sada su održana samo dva sastanka na kojima se razgovaralo o koeficijentima, ali ništa konkretno nije dogovoreno. Mi smo ponudili predlog da se poveća izdvajanje za odeljenske starešine sa četiri na sedam odsto, kao i da se napravi gradacija u okviru plate direktora škole. Smatramo da ne može direktor škole koja ima 1.200 učenika ili 40 odeljenja imati istu platu kao onaj u čiju školu idu tri đaka. Kako smo čuli, Ministarstvo finansija predviđa za sledeću godinu dva povećanja plata, u aprilu za četiri odsto i u oktobru za 0,8 odsto, a ako pristanu na uvećanje koeficijenata, onda od ovih povećanja plata neće biti ništa – kaže Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

On podseća da je vlada bila u obavezi da sa sindikatima do 15. novembra zaključi protokol o ceni rada za iduću godinu, ali da ovaj protokol ne samo da nije potpisan, već razgovori nisu ni počeli.

– Stav Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ jeste da kompletno povećanje koje je predviđeno za iduću godinu treba iskoristiti za korekciju koeficijenata, s tim da poštujemo minimalnu cenu rada. Došli smo u situaciju kada je odnos najviše i najniže plate u obrazovanju 2,23 prema jedan. U prethodne dve godine minimalna cena rada je korigovana i protiv toga nemamo ništa. Nemamo nameru da ugrozimo minimalnu cenu rada, ona će biti onakva kako bude odlučio Socijalno-ekonomski savet. Ali postavljam pitanje da li ima smisla da nosioci delatnosti u obrazovanju, od kojih je najveći broj sa sedmim stepenom stručne spreme, realno budu sve siromašniji – ističe Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“.

On ukazuje da odnos između najviše i najniže plate u obrazovanju stalno pada i da je predlog „Nezavisnosti“ da taj odnos bude tri prema jedan, kao što je to bilo 2008. godine.

– Ne tražimo da se to odmah ostvari, već tražimo da sednemo sa predstavnicima vlade i da dogovorimo dinamiku korigovanja koeficijenata. Naša želja je da taj odnos ove godine pomerimo na 2,5 prema jedan, iduće godine na 2,75 prema jedan, i da nakon toga dođemo na odnos tri prema jedan. Plata profesora sa sedmim stepenom stručne spreme ispod 55.000 dinara za sindikat „Nezavisnost“ je neprihvatljiva – upozorava Živanović.

I Sindikat radnika u prosveti Srbije insistiraće na izmeni koeficijenata za zaposlene u obrazovanju, a ukoliko dogovor ne bude postignut doneće odluku da drugo polugodište počne štrajkom, potvrdio je za Forum Slobodan Brajković, predsednik ovog sindikata.

On ističe da korekcija koeficijenata treba da bude izvršena pre usvajanja budžeta za iduću godinu i da je to jedini način da se zaustavi „rapidan pad plata prosvetnih radnika“.

– Prosečna plata u obrazovanju je trenutno ispod republičkog proseka, a u obrazovanju radi 80 odsto visokoobrazovanih kadrova. Ništa ne bismo dobili ako bi cena rada bila povećana za pet odsto tokom naredne godine, kao što vlada najavljuje, jer nas je inflacija pregazila. U zdravstvu i pravosuđu su pre zamrzavanja plata izvršene korekcije koeficijenata, tako da zdravstveni radnici imaju 30 odsto veću platu od zaposlenih u obrazovanju – upozorava Brajković.

S druge strane, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović kaže da je „za krajnjeg korisnika potpuno svejedno da li će mu plata biti povećana kroz cenu rada ili korekciju koeficijenata, jer na kraju dođe na isto“. On nije želeo da precizira šta će biti predlog Sindikata obrazovanja Srbije u predstojećim pregovorima o ceni rada za narednu godinu, već kaže da najpre žele da čuju ponudu vlade.

– Oni će, umesto da potpisuju protokol, u predlog zakona o budžetu da stave sva povećanja, što sindikate dovodi u mnogo goru poziciju, jer na zakon možete da utičete samo preko poslanika. To je kršenje kolektivnog ugovora, ali i lukavo sa njihove strane, jer su očigledno shvatili da teško mogu da garantuju bilo šta što bi stavili u protokol – napominje Pavlović.

Iako svi reprezentativni sindikati tvrde da su spremni da sarađuju i da ne isključuju mogućnost da početkom drugog polugodišta dođe do štrajka, niko od njih u ovom trenutku ne želi da precizira šta je minimum ispod koga neće ići u pregovorima sa državom.

Loš odziv

Jednodnevni štrajk upozorenja, koji je 28. novembra organizovala Unija sindikata prosvetnih radnika zbog kašnjenja isplate jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu, podržalo je samo 140 škola. Ministarstvo prosvete, međutim, tvrdi da je u štrajku učestvovalo 96 škola u Srbiji. U Uniji su iznenađeni lošim odzivom prosvetara u Beogradu i Vojvodini, zbog čega će najverovatnije odustati od eventualnog nastavka protesta do kraja ove godine. Čelnici ovog sindikata kažu da će sačekati 31. decembar da vide da li će vlada ispuniti obećanje i isplatiti jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu. U suprotnom, do štrajka bi moglo da dođe početkom drugog polugodišta, kao što su to najavili i ostali sindikati.

Realni zahtevi

– Strateški plan Unije sindikata prosvetnih radnika je da prosvetni radnici kao najobrazovanija struka imaju 20 do 30 odsto veću platu od republičkog proseka. Svesni smo da se to ne može postići preko noći i da je potrebno, pre svega, povećati izdvajanje za obrazovanje iz BDP-a. Nemamo maksimalističke zahteve, prosvetni radnici žele pristojan život i uređen sistem obrazovanja – kaže Dragan Matijević, predsednik Unije.