Od danas počinje puna primena EES sistema: Turisti da se naoružaju strpljenjem, a privreda da se nada održivom rešenju za prevoznike

Dakle, ovaj sistem od danas kreće sa radom u punom kapacitetu i, prema najavama, neće postojati izuzeci od pravila.

Ovaj novi sistem EU služi, pre svega, za evidentiranje ulazaka i izlazaka državljana zemalja koje nisu članice EU, uključujući i Srbiju. Njegova primena znači da se dosadašnje pečatiranje pasoša praktično ukida i zamenjuje elektronskom evidencijom koja se vodi na nivou cele EU.

Suštinski, EES beleži kada je neko ušao u EU, kada je izašao, kao i koliko dugo u njoj boravi. Uz to, prikupljaju se i biometrijski podaci, odnosno otisci prstiju i fotografija lica. Sistem automatski računa koliko je dana neko proveo u EU i da li je prekoračio dozvoljeni boravak.

Konkretno, za građane Srbije to i dalje znači pravilo od 90 dana boravka u periodu od bilo kojih 180 dana u šengenskom prostoru, samo što će sada kontrola tog pravila biti mnogo preciznija i značajno stroža.

Dakle, na granici će putnici morati da prođu kroz dodatnu kontrolu – skeniranje pasoša, uzimanje biometrijskih podataka (prvi put), a kasnije samo verifikaciju. U praksi, to može značajno produžiti zadržavanje na granicama, naročito u početnoj fazi primene, dok se sistem ne uhodа.

Konkretno, beležiće se ime putnika, datum rođenja, državljanstvo, pol, putna isprava, fotografija lica i/ili otisak prsta.

Za turiste iz Srbije najvažnije je nekoliko stvari.

Kao prvo, više neće biti moguće “provlačenje” kroz pravilo 90/180 dana – sistem će automatski pratiti svaki dan boravka. Kao druga stvar, svako prekoračenje može dovesti do zabrane ulaska u EU u narednom periodu.

Takođe, treba unapred računati na duža čekanja na granicama, posebno tokom letnje sezone i na frekventnim graničnim prelazima. Iako će se u početku praviti gužve, sistem bi trebalo da dovede do postepenog smanjenja vremena čekanja u redovima na granicama i da pojednostavi i automatizuje graničnu proceduru.

Dodatno, ako putnik ima biometrijski pasoš, to može značajno da mu olakša proceduru.

EES će u budućnosti biti povezan i sa sistemom ETIAS (elektronsko odobrenje putovanja), koji će dodatno regulisati ulazak u EU.

Ovaj sistem može se odraziti i na turizam u prvoj godini, a posebno kada je reč o letnjoj sezoni. Veća kontrola i gužve mogu obeshrabriti deo putnika, koji su planirali svoje odmore ili druge vrste putovanja u zemlje EU.

S druge strane, kada je reč o privredi, efekti mogu biti jako veliki, posebno u sektorima koji direktno zavise od čestog prelaska granice ili dužeg boravka radnika u EU.

Podsetimo, najglasniji su do sada bili prevoznici, koji će ovim sistemom najviše i biti pogođeni.

Prevoznici iz Srbije, sa kolegama iz regiona, već su blokirali granične prelaze u pokušaju da „pritisnu“ Evropsku komisiju da se nađe rešenja za ovaj problem.

Međutim, rešenje još uvek nije pronađeno, a prevoznici su unapred odustali od novog protesta koji je bio planiran za 14. april.

Pored transporta, pogođeni će biti i svi koji rade “na terenu” EU bez dugoročnih dozvola za boravak. S druge strane, poslodavci će morati preciznije da planiraju angažman radnika kako ne bi došlo do prekoračenja dozvoljenog boravka, što može povećati troškove poslovanja i smanjiti fleksibilnost.

Primena EES počinje, ali rešenja za prevoznike nema

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Danas navodi da je dobro što se ne očekuje, bar ne u nekom kratkom roku, da će doći do nove blokade graničnih prelaza od strane naših prevoznika.

„To je metod koji apsolutno ne rešava problem, a dodatno ugrožava stanje u našoj privredi. Posebno kada su u pitanju prerađivači i proizvođači, koji zavise od ugovora koje imaju sa kupcima u Evropskoj uniji“, naglašava on.

Kako dodaje, jednom kada se izgubi tržište, teško je opet doći do njega.

Međutim, Stanić poručuje da u kratkom roku sada mora da se nađe određeno rešenje, koje će zadovoljiti prevoznike do momenta kada će se naći neko trajno, održivo rešenje.

On smatra da prevoznici treba da dobiju drugačiji status – kao piloti, železničari i drugi, a da bi privremeno rešenje moglo da bude izdavanje određenih viza.

„One ne bi zahtevale da se naši radnici ili firme tamo presele, da se ne naruši potencijal našeg transportnog sektora, a da ljudi mogu da voze i dalje i da ne potpadaju pod to ograničenje 90/180“, pojašnjava naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje Stanić, pregovori sa EK idu veoma sporo.

„Mi naglašavamo to da se naša privreda integrisala u evropski prostor i da imamo odličnu saradnju sa firmama u EU i da smo pouzdani dobavljači. Nelogično je da region, kom je deklarativno rečeno da će biti deo EU kada se steknu uslovi, sada dezintegrišete“, ukazuje on.

Kako upozorava, ovo će direktno pogoditi naše prevoznike, ali i celokupnu privredu, jer 90 odsto našeg robnog izvoza ide preko kamiona.

„Nadamo se da EU može da napravi neki akt dobre volje. Ako već ne može da se postigne politički konsenzus, onda bar taj ekonomski. Imamo razvijenu saradnju između firmi i čak su i udruženja privrednika iz Nemačke pisala svojim ministarstvima tim povodom, ali ništa od toga još nije dalo rezultate“, navodi Stanić.

Deo problema je, kako kaže, što je interes EU ovde suprotan od našeg.

„Nemačka je prošle godine zabeležila pad stanovništva. Oni su vrata otvorili širom za radnu snagu i njima trebaju vozači i druga radna snaga. Ali kada bi se naši vozači i firme prebacili svi u EU, to bi uništilo našu privredu“, zaključuje Stanić.