Foto: V.Ristić/DanasDržavno preduzeće Elektrodistribucija Srbije (EDS) završilo je prošlu godinu sa gubitkom od čak 6,9 milijardi dinara, odnosno gotovo 60 miliona evra. To je šest puta više u odnosu na 2023. godinu, kada je gubitak iznosio oko 10 miliona evra.
Ukoliko se pogleda finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre (APR), može se videti da su troškovi nabavke materijala, goriva i energije čak i niži nego što su bili 2023. godine, jer je Evropa uspela da se izbori sa energetskom krizom i da stabilizuje cene gasa, a ujedno i cene električne energije.
Ovi troškovi pali su sa oko 60 milijardi dinara u 2023. na oko 47 milijardi dinara, odnosno za oko 13 milijardi dinara, tako da nestabilne cene energenata više nisu glavni razlog gubitaka EDS-a, kao što je to bio slučaj 2023. godine.
Međutim, glavni razlog zašto u 2023. godini gubitak nije bio toliko izražen jeste taj da je EDS bio finansijski pomognut državnom intervencijom u vidu otpisa kratkoročnih beskamatnih pozajmica u vrednosti od 12,9 milijardi dinara (oko 110 miliona evra), što je tada registrovano kao prihod.
Ova vrsta „državne infuzije“ izostala je u 2024. godini, te je i gubitak ove godine vidljiviji.
Međutim, EDS je povećao većinu drugih troškova, između ostalog troškove amortizacije. U 2024. godini, EDS je prijavio amortizaciju u iznosu od 21,6 milijardi dinara, što je povećanje od više od 2,2 milijarde u odnosu na 2023. godinu.
Porasli su i troškovi zarada za zaposlene za oko milijardu dinara, iako je došlo do pada broja zaposlenih sa 8.626 na 8.399.
Povećani su i troškovi proizvodnih usluga za čak pet milijardi dinara, u koje obično spadaju usluge održavanja mreže, angažovanje spoljnih izvođača za izgradnju ili modernizaciju infrasturkture, IT usluge, transportne usluge…
Zanimljiv podatak iz EDS-ovog izveštaja jeste da su troškovi očitavanja brojila u 2024. godini povećani na 2,8 milijardi dinara, sa 1,8 milijardi u 2023. godini.
Na loš finansijski rezultat uticao je i pad prihoda. Pali su i poslovni prihodi sa 115 milijardi dinara u 2023. na 107 milijardi dinara u 2024. godini. Pali su i finansijski prihodi sa 1,2 milijarde dinara na 564 miliona dinara.
EDS i dalje ima probleme sa gubicima na mreži zbog stare infrastukture, iako je taj gubitak bio nešto manji u odnosu na 2023. godinu. Ostvareni gubici električne energije u 2024. godini iznose 3.127.536 MWh ili 10,37 odsto od ukupno preuzete električne energije. Gubici su manji u odnosu na gubitke u 2023. godini (10,85 odsto) za 0,04 procentnih poena.
Isporučeno je preko 27 miliona megavat-sati struje, što predstavlja rast od 2,76 odsto u odnosu na 2023. godinu.
„Loš EDS-ov rezultat cena socijalnog mira“
Eneretski stručnjak i predstavnik Saveza energetičara Srbije Željko Marković objasnio je za Danas da i EDS i Elektromreža Srbije (EMS) imaju regulisan prihod iz naknade koju popularno zovemo „mrežarina“, a koja predstavlja taksu za korišćenje i pristup sistemu.
Ovaj prihod se ne formira tržišno, već ga odobrava Agencija za energetiku kroz detaljan regulatorni postupak.
„Cilj nije da EDS ostvaruje profit, već da posluje održivo, sa minimalnim viškom koji se ulaže u modernizaciju i obnovu mreže, jer svi mi građani plaćamo mrežarinu i nije cilj da zarađuju pare na nama“, objasnio je Marković.
Podsetio je da je još 2014. godine učestvovao u definisanju maksimalno odobrenog prihoda za EDS koji je tada iznosio oko 77 milijardi dinara.
Međutim, kako navodi, kada se uzme u obzir inflacija od oko 48 odsto od 2014. do danas, sadašnji maksimalno odobreni prihod bi morao da bude oko 116 milijardi dinara. Ipak, trenutni prihod EDS-a iz mrežarine iznosi tek oko 90 milijardi dinara.
„Ako uporedimo uslove iz 2014. sa današnjim, jasno je da EDS raspolaže sa znatno manje sredstava nego što bi trebalo. To je osnovni razlog finansijskih problema“, istakao je Marković.
Kao drugi razlog lošeg EDS-ovog finansijskog rezultata, Marković je naveo to što u njihovim troškovima učestvuje i mrežarina prenosnog sistema, a koja ide EMS-u.
„EDS naplaćuje ukupnu mrežarinu i za operatora prenosnog sistema i za sebe kroz račune, a onda EMS-u prenose njihov deo koji je uračunat u maksimalno odobreni prihod. Operator prenosnog sistema jeste u međuvremenu povećao cene, tako da oni praktično EDS-u uzimaju od prihoda. Trebalo bi i EDS da poveća cene, ali država im ne da zbog socijalnog mira“, rekao ja Marković.
Istakao je i da ne isključuje mogućnost postojanja unutrašnjih problema u rukovođenju i organizaciji, ali ipak smatra da osnovni uzrok trenutne situacije leži u ekonomskoj neravnoteži.
„Bez želje da aboliram neke greške i u rukovođenju, ja stvarno ne vidim da je to osnovni razlog. Vidim da je osnovni razlog nedovoljna cena mrežarine. Oni uvek mogu da uštede neke pare sa efikasnom organizacijom i radom, ne mogu u nedogled, ali i tu se mogu napraviti neka poboljšanja“, rekao je Marković.
Kao glavni razlog za loš finansijski rezultat u prošloj godini i iz Elektrodistribucije Srbije navode manji prihod, jer cena mrežarine, kako su naveli, nije porasla od 2021. godine.
„Prihod od mrežarine, koji je osnovni izvor prihoda Elektrodistribucije Srbije, ostao je na istom nivou od 2021. godine, dok je EDS u prethodnoj godini pokrenula značajan investicioni ciklus ulažući u obnovu i razvoj mreže. Elektrodistribucija Srbije normalno posluje, redovno obavlja sve aktivnosti i zadatke i kompanijski račun nije u blokadi“, odgovorili su za Danas iz EDS-a.
Kako se finansiraju EDS-ovi projekti?
Zanimljivo je da se dobar deo važnih investicija EDS-a finansira iz republičkog budžeta, ali deo tereta preuzima i EDS kroz rate za kredit.
U izveštaju EDS-a navodi se da je u cilju modernizacije merne infrastrukture na DSEE (distributivni sistem električne energije) u toku 2024. godine nastavljena realizacija projekta za izvođenje radova na izmeštanju mernih mesta, zameni mernih uređaja (brojila i mernih grupa) za zamenu brojila u distributivnim područjima: Beograd i Novi Sad i za zamenu mernih grupa i izmeštanje mernih mesta za distributivna područja: Beograd, Novi Sad, Kraljevo, Niš i Kragujevac i da se finansiranje navedenog projekta vrši iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Pored navedenog, u toku 2024. godine iz sredstava budžeta Srbije finansirani su i projekti nabavke distributivnih transformatora.
Projekat automatizacije i modernizacije srednjenaponske distributivne mreže, nastavljen je tokom 2024. godine gde je deo realizacije finansiran iz sredstava budžeta Republike Srbije, kao i projekat pametna brojila koji se finansira iz kreditne linije sa EBRD.
Prva faza projekta automatizacija i modernizacija distributivne mreže finansirana iz sopstvenih izvora sredstava na osnovu zaključaka Vlade Srbije završena je u toku 2024. godine nakon čega se krenulo sa drugom fazom realizacije, gde se finansiranje vrši delom iz sredstava kredita Dojče bank delom iz sredstava po Ugovoru o zajmu između Republike Srbije i BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT, piše u finansijskom izveštaju EDS-a.
Na pitanje, kakav teret EDS preuzima na sebe kada je reč o modernizaciji ako se dobar deo projekata finansira iz budžeta, Marković je odgovorio da ima projekata koji se finansiraju iz kredita, te da je EDS u obavezi da između 10 i 15 odsto učešća kredita preuzme na sebe.
„Tako je isto i u slučaju EPS-a. EPS je, na primer, učestvovao i u kreditu za odsumporavanje ili za izgradnju solarne elektrane, taj novac se nakupi i utiče na celokupan račun“, objasnio je Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
