Evropljani vole „bebi bif“ iz Srbije

Evropskoj uniji potrebno je kvalitetno juneće meso, jer je evidentan deficit te vrste mesa na evropskom tržištu. Zato bi bilo neophodno uvećati broj junadi u tovu i podsticati proizvodnju junećeg mesa, utoliko pre što raspolažemo značajnim proizvodnim potencijalima, pa i sertifikovanim preradnim kapacitetima. Nadam se da će proces proizvodnje u stočarstvu biti unapređen uprkos tome što se na povraćaj uloženog kapitala čeka u proseku 15 meseci – kaže za Danas Nenad Budimović, savetnik u Odboru za poljoprivredu Privredne komore Srbije, podsećajući na osnovni problem stočarstva – niske otkupne cene žive stoke koje i pored rasta cena ne pokrivaju troškove tova.

Slab bilans

Izvoz mesa premašio je u prvih šest meseci ove godine 3.390 tona, od čega je 791 tona izvezeno na tržište Italije, a oko 160 tona u Grčku. Da je izvoz mesa nekada bio značajna stavka u spoljnotrgovinskom bilansu SFRJ govori i podatak da je, naprimer, 1985.godine na evropsko tržište izvezeno čak 20.000 tona junećeg mesa. Prošle godine na tržište EU plasirano je 9.154 tone junećeg, telećeg i goveđeg mesa, pri čemu treba napomenuti da je najveći deo bio namenjen tržištu Crne Gore i Makedonije, dok je na tržište Italije izvezeno je 1.711 tona, a u Grčku samo 113 tona.

Naš sagovornik naglašava da je potrebna strategija razvoja stočarstva koja će, ako bude dobro osmišljena, omogućiti realizaciju izvozne kvote.
– Junetinu, odnosno „bebi bif“, izvozili smo ovih godina na tržište Italije i Grčke, mada su količine daleko ispod odobrene kvote. Za veći izvoz potrebno je obezbediti veći broj junadi u tovu. Umesto toga stočni fond je sveden na oko 1,1 milion grla. Računice govore da se sada u tovu nalazi tek oko 40.000 junadi, mada bi za realizaciju izvozne kvote bilo potrebno obezbediti najmanje 100.000 kvalitetnih bikova u tovu. I mada je merama agrarne politike predviđen podsticaj od 70 evra po grlu, problem je što je tim merama obuhvaćen mali broj junadi, a i isplate kasne – kaže Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad PKS, podsećajući da je stočarstvo delatnost koja traži dugoročna ulaganja i značajan kapital za pokretanje proizvodnje.
I on ukazuje na činjenicu da u odnosu na 2000. godinu nije zabeležen pomak u obimu stočarske proizvodnje koja beleži pad od 1,6 odsto u 2007. godini i čija je vrednost dostigla 1,7 milijardi dolara i čini tek 40 odsto vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje (4,2 milijarde dolara).“ Da bi stočarstvo bilo intenzivno potrebno je da njegovo učešće u poljoprivnednoj proizvodnji premaši 50 odsto, ili da broj uslovnih grla (broj goveda mase od 650 do 800 kilograma) po hektaru oraničnih površina bude veći od sadašnjih 0,3.U razvijenim zemljama EU taj broj iznosi 0,98. Ali treba naglasiti da su mogućnosti (pre svega finansijske) da se unapredi proizvodnja i izvoz svedene ni minimum, pri čemu jedan od problema predstavlja mali broj umatičenih grla, bez koga inače nije dozvoljen izvoz mesa, mleka i mlečnih prerađevina na tržište EU“, ističe Stanković.
Stanković podseća da je država lane premirala sa sedam hiljada dinara svako utovljeno grlo, dok su ove godine, uz kašnjenje u isplati premija problem i visoke kamate na kredite poljoprivrednika, odnosno stočara, koje u kombinaciji s nerealnim kursom evra i ukidanjem izvozne stimulacije od 20 odsto za zemlje potpisnice CEFTA sporazuma čine „splet“ nestimulativnih elemenata za unapređenje proizvodnje i izvoza.