Fond PIO vlasnik šest banja

Ovo je vlasništvo Fond dokazao u sudskim postupcima koje su vodile advokatske kancelarije Glavaš za Soko Banju, a ostale advokatska kancelarija Ristić. Prva konačna presuda pala je 2009. godine (Soko Banja), poslednja početkom ove godine (Banja Koviljača). U Fondu se nadaju da će dobiti i preostalih više od 20 sudskih postupaka koje vode za dokazivanje vlasništva u drugim banjama po Srbiji. Ovo stanje stvari je utoliko više iznenađujuće što su svojevremeno i mnogi ekonomisti tvrdili da su zahtevi penzionerskih udruženja da se identifikuju i Fondu u vlasništvo uračunaju penzionerska ulaganja i u mnoge firme u Srbiji van granice realnog. Navodno, da Fond te pare nije uložio u kongresne centre, infrastrukturu ili čak vodovode po Republici, njih bi budući da su bila dinarska, počistila sveuništavajuća inflacija 80-ih i 90-ih godina. Ali kad je Vlada Republike Srbije 2007. godine pokrenula postupak privatizacije specijalnih bolnica za rehabilitaciju i banjskih lečilišta izborom privatizacionih savetnika za njih 14, Fond je pokazao neočekivanu inventivnost i angažovao advokate da njegova vlasnička prava brane. Slični sudski sporovi u Republici Srbiji znaju da se oduže, ali Fond je, kako je na početku teksta navedeno, relativno brzo dobio nekoliko pravosnažnih presuda kojima je njegovo vlasništvo potvrđeno.

Istina je da se sve odigralo relativno skoro, ali nesporno je takođe da Republički fond za invalidsko-penzijsko osiguranje nije ni pravno, ni finansijski, ni kadrovski osposobljen da napred citirano vlasništvo preuzme i njime upravlja. Centri „Čigota“ na Zlatiboru, „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji ili banjsko lečilište u Banji Koviljači, prema svedočenju poznavalaca koje je konsultovao Danas, rade neki „čak i na svetskom nivou“ (Koviljača) i, poznajući naše domaće poslovne sposobnosti, možda bi bilo dobro ništa tu ne menjati do nekih boljih vremena. Ali „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji mrtviji je, tvrde svedoci, i od samog mesta koje je jedna od tužnih žrtava demografskog pražnjenja na jugu Srbije. U neposrednom susedstvu su mu Lukovska i Prolom Banja, inače privatizovane, koje rade odlično. Dobar primer, ali i potencijalna konkurencija. Već nekoliko godina ne radi ni rehabilitacioni centar na Zlataru, koji zapošljava 100 ljudi, do njega vodi grozan put, a ko se tamo nađe, nema kud sa sobom nego u banjsku sobu.

U Srbiji su se desili parlamentarni izbori sa rezultatima „posle kojih ništa više neće biti isto“, tvrdi jedan član pobedničke opcije, i spekuliše se da Republički fond za penzijsko osiguranje neće ostati „u posedu“ Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Dakle, bitka za mesto direktora Fonda koji, iako su penzije male, raspolaže ogromnim parama i zapošljava neopravdano veliki broj ljudi – počela je. Nije isključeno da su u pravu i oni sagovornici Danasa, većina je tražila da im se ime ne pominje, koji smatraju da je pitanje neefikasnog upravljanja imovinom Fonda pokrenuto baš u svrhu osvajanja boljih pozicija sa kojih se lakše dolazi do mesta direktora Fonda. Ali, čak i ako je tako, šta mari.

Uglavnom, sad je pitanje ko bi trebalo da povuče prvi potez da se sa dokazanom imovinom fonda, evo u Kuršumlijskoj Banji koja se najčešće pominje, nešto počne. Recimo potraga za poslovnim partnerom. Upravni odbor je, doduše, propisima ovlašćen da raspolaže imovinom Fonda, ali njegovi članovi očekuju inicijativu od direktora. Opet, budući da direktora praktično postavlja stranka vladajuće koalicije kojoj to mesto pripadne, ne može se očekivati, kažu Danasovi sagovornici, da direktorka Fonda nešto samoinicijativno počne, a da to prethodno nije aminovala Vlada Republike Srbije. Danas se interesovao i u Vladi. Tamo kažu da je u koalicionom sporazumu decidirano utanačeno da penzioneri i sa njima vezana pitanja, pa i ovo, spadaju u isključivu, ama baš isključivu nadležnost dr Jovana Krkobabića. Ali u Srbiji su se desili izbori posle kojih ništa neće biti isto. Navodno, ni u Republičkom fondu za invalidsko-penzijsko osiguranje.