Fontana grca u dugovima

Preduzeće jeste u restrukturiranju, što bi trebalo da znači kako ima podršku države, ali dosadašnji potezi vlasti ne ukazuju da će se uskoro naći rešenje ili strateški partner. Oko Fontane se vodi i niz sudskih sporova, što bivši vlasnici protiv države, što obrnuto, njihov kraj se ne nazire, a zaposleni već gube nadu da će se vratiti stara slava firme koja ima i te kako respektabilne kapacitete.

– Od poništavanja privatizacije, 2007. godine nije pronađeno nijedno rešenje za Fontanu. To je najbrutalniji primer nesposobnosti države i njenih ministarstava da rešavaju postprivatizacione probleme, ali i primer čistog vandalizma sindikalnih vođa koji su usko povezani sa političarima – kaže za Danas Ivan Trifunović, doskorašnji direktor Fontane i ocenjuje da dešavanja nakon privatizacije najvećeg hotelskog preduzeća u Srbiji prete da ugroze kompletnu privredu Vrnjačke Banje.

On naglašava da je osnovni problem Fontane to što još uvek poseduje 50.000 kvadrata poslovnog prostora u samom centru Banje, koliko je ostalo nakon što su svi direktori pre njega, od 1990. prodavali luksuzne objekte i time pokrivali gubitke iz poslovanja.

– Ja sam prekinuo taj trend, čak sam jednu vilu i vratio, uspeo sam da isplatim veliki deo zaostalih zarada i da u oktobru 2009. uvedem preduzeće u restrukturiranje. Ali, udarac od koga se Fontana nije oporavila dogodio se zbog obaveze nastale neposredno pred moj dolazak. Naime, prethodni direktor je gotovo dan pred odlazak potpisao sa zaposlenima kolektivni ugovor koji je firmi nametnuo obavezu od 200 miliona dinara, a Kasacioni sud je kasnije napravio presedan i naložio prinudnu naplatu po tužbi radnika, iako smo bili u restrukturiranju – objašnjava Trifunović.

Ipak, najveći problem Fontane je neuspela privatizacija. Podsetimo, firma je prodata za oko pet miliona evra 2005. godine konzorcijumu fiizičkih lica, na šest rata uz obavezu da u naredne dve godine investira oko tri miliona evra. Ugovor je raskinut 2007. jer je Agencija za privatizaciju tvrdila da investicija nije realizovana, dok su iz konzorcijuma to negirali. Obe strane potegle su tužbe, pa je Trgovinski sud u Beogradu presudio u korist konzorcijuma a u drugostepenom postupku spor je dobila Agencija. To je bio uzrok novog zamešateljstva. Naime, po odluci Trgovinskog suda, Agencija je vratila vlasništvo konzorcijumu i odmah potom naplatila 625.000 evra na ime druge rate. U međuvremenu je podnela žalbu Višem trgovinskom sudu, koji je zaključio da investicija nije dokazana i vratio predmet u prvostepeni postupak. To je istovremeno značilo i da konzorcijum, po drugi put, ostaje bez vlasništva.

– Konzorcijum je želeo da kao investiciju u Fontanu unese lamelu četiri apartmanskog naselja Jezero u Vrnjačkoj Banji, koja je već ranije bila procenjena na više od tri miliona evra. Ovu investiciju prihvatio je ovlašćeni revizor Agencije, ali ju je Agencija, uz neke primedbe, u februaru 2006. ipak odbila – objašnjava prirodu spora oko investicije Petar Todić, jedan od šest članova konzorcijuma.

On tvrdi i da im nije bila omogućena revizija odluke Višeg trgovinskog suda jer je Veće Vrhovnog suda smatralo da advokat konzorcijuma nema uredno ovlašćenje za zastupanje. „Pri tom, Vrhovni sud nije poništio i sve prethodne presude u kojima nas je zastupao isti advokat i sa istim ovlašćenjem“ ističe Todić i dodaje da Agencija nije poštovala ni rok za unos investicije, jer je pre isteka dve godine raskinula ugovor.

U Agenciji za privatizaciju potvrdili su za naš list da je ugovor sa konzorcijumom raskinut zbog sporne investicije i da je ta odluka potvrđena pravosnažnom odlukom Višeg trgovinskog suda, i podsećaju da su u ovom predmetu pokrenuli i tužbu kojom osporavaju odluku Skupštine Fontane iz decembra 2005. o povećanju osnovnog kapitala emitovanjem „B“ akcija u iznosu od oko 254 miliona dinara.

– Pozitivna sudska odluka je osnov da se iz Centralnog registra HOV izbriše upis 254.644 akcija u korist konzorcijuma iz B emisije. U tom sporu, konzorcijum je podneo protivtužbu kojom je trebalo da se potvrdi da je kupoprodajni ugovor na snazi i da proizvodi pravno dejstvo. Presudom Privrednog suda u Beogradu iz septembra 2011. usvojen je primarni tužbeni zahtev Agencije, a odbijeni su protivtužbeni zahtevi konzorcijuma. Protiv te presude konzorcijum je podneo žalbu Privrednom apelacionom sudu, a postupak po žalbi je u toku – navode u Agenciji za privatizaciji.

I dok sporovi oko Fontane traju, javnost u Vrnjačkoj Banji spekuliše da li država kroz te postupke nastoji da zaštiti imovinu firme, ili je, kako tvrde u konzorcijumu, ona od njih oteta kako bi pripala „pogodnijem“ vlasniku. Pred izbore se čak i dosta spekulisalo o tome ko bi mogao biti novi kupac, ali na kraju ni jedna od teorija nije postala realna opcija. Jedino što jeste izvesno, to je gubitak koji se uvećava i to u mestu koje živi jedino od turizma.

Bez Upravnog odbora

Fontana trenutno nema ni upravni odbor, jer ni na poslednjoj sednici Skupštine, protekle nedelje, on nije imenovan. Za takvu situaciju bivši direktor Ivan Trifunović optužuje zastupnicu kapitala Sonju Veselinović, za koju tvrdi da na pritisak sindikata još u aprilu zahtevala od članova Upravnog odbora da podnesu ostavke, a isti zahtev uputila je i njemu u maju ove godine, na vanrednoj skupštini preduzeća. Problem je, kaže Trifunović, što je Veselinovićeva prekršila Zakon o privrednim društvima i na samoj sednici proširila dnevni red, smenila starog i postavila novog direktora.

Smena ili ostavka

Doskorašnji direktor Fontane Ivan Trifunović tvrdi da je pre oko mesec dana smenjen sa mesta direktora iako za to nije bilo razloga, kao i da je posle prinudnog odmora raspoređen u računovodstvo. Međutim, u Agenciji za privatizaciju kažu da Trifunović nije smenjen već da je samoinicijativno podneo ostavku, nakon čega je imenovan novi direktor.