Ima prostora za pojeftinjenje dinarskih kredita

Da li će ovo biti dovoljan „doping“ za prilično iznurenu privredu ili je, možda, reč o zakasneloj reakciji, pitali smo Vladana Manića, direktora Marfin banke.

– Posmarno u kontekstu kontinuiranih aktivnosti vlade i NBS na planu ublažavanja posledica krize, ne bi se moglo konstatovati da je reč o zakasneloj reakciji a ni planirani iznos subvencionisanih kredita nije mali. Ali, u ovom trenutku mnogo je važnije da kreditnu podršku dobiju najzdraviji projekti čija će realizacija imati pozitivan efekat na podizanje likvidnosti i popravljanje poslovnog ambijenta. Ukoliko bi, pritom, ova sredstva bila plasirana u formi dinarskih paketa, ostvario bi se i značajan efekat na poslovanje privrednika. Procena je da bi dinarski plasmani mogli da budu odobravani na kraći rok, ali ja verujem da će trend opšte stabilizacije otvoriti prostor dinarskim pozajmicama sa rokovima otplate dužim od godinu dana koji su u ovom trenutku najviše zastupljeni.

Jedna od primedbi upućenih na račun bankarskog sektora odnosi se napreteranu „evroizaciju“ s obzirom na to da se krediti, naročito oni sa dužim rokom otplate, odobravaju isključivo u evrima ili sa deviznom klauzulom. Ima li šansi da banke uskoro izađu sa atraktivnijim dinarskim paketima koje će ponuditi i privredi i građanima i od čega to zavisi?

– Prostora za promovisanje dinarskih zajmova i te kako ima. Cena takvih zajmova uslovljena je regulativom u oblasti fiskalne i monetarne politike ali i poslovnom politikom banaka, ali smatram da će se u narednom periodu sve veći broj banaka odlučivati da plasira ovu vrstu proizvoda, i to ne samo zbog sugestije ministarke finansija koja se za to zalaže, već i zbog sopstvenog interesa i, svakako, interesa svojih klijenata. Činjenica je, takođe, da bi dinarski zajmovi, u situaciji kada većina poslovnih subjekata ostvaruje prilive u domaćoj valuti, omogućila relaksaciju privrede a privrednicima olakšala planiranje. U tom kontekstu naveo bih primer Marfin banke koja zajedno sa klijentom vrši analizu njegovog poslovanja i pomaže da se definiše najbolja poslovna strategija na osnovu koje se zatim priprema tzv. tejlor mejd (skrojeno po meri) ponuda. To nije standardni proizvod već posebno kreiran paket koji je namenjen konkretnom klijentu. Na taj način, šaljemo jasan signal da smo spremni da klijenta pratimo i podržimo u dužem vremenskom periodu.

Koliko bi procesu „deevroizacije“ moglo da doprinese smanjenje obavezne rezerve i zašto su kamate na bankarske kredite u Srbiji znatno više nego u zemljama u okruženju?

– Kamate u Srbiji uslovljene su, pre svega cenom kapitala u kojoj u dobroj meri učestvuje i rizik zemlje. Zato nas je obradovala vest da je jedna od najrespektabilnijih rejting agencija u svom martovskom izveštaju povećala rejting Srbije, pa bi se moglo očekivati pojeftinjenje kapitala a samim tim i jeftiniji krediti. Paradoksalno bi bilo da se u svetlu konstantnog poboljšanja uslova poslovanja praćenog savremenom regulativom, u situaciji kada smo politički i u svakom smislu stabilna zemlja, i dalje zadržava negativan rejting i visok rizik zemlje koji ne odgovara realnom stanju. Naravno, značajnu ulogu igra i smanjenje obavezne rezerve jer to direktno utiče na pad kamatnih stopa, kako na plasmane u evrima ili one indeksirane u evropskoj valuti, tako i na dinarske pozajmice. Smanjenje obavezne rezerve na dinarske depozite, koja je po mom mišljenju maksimalno relaksirana, učiniće da osnovni izvor dinarskih sredstava, odnosno štednja stanovništva, pojeftini što će se dalje reflektovati na pad aktivnih kamata na dinarske plasmane. Kad je reč o procesu „deevroizacije“, to će zavisiti od više faktora, i nerealno je očekivati da se dogodi preko noći. Ohrabruje, međutim činjenica da se stvara sve stabilnije poslovno okruženje što će podstaći banke da prošire lepezu svojih proizvoda ponudom novih dinarskih paketa.

I najzad, kako povratiti poverenje u domaću valutu i mislite li da je dinar, kako to tvrde neki od analitičara i gotovo svi izvoznici, precenjen?

– Ne mislim da je dinar precenjen, naročito što mi je veoma dobro poznat tržišni mehanizam koji opredeljuje vrednost dinara, baš kao što je veoma poznat i stav izvoznika kojima pogoduje viši kurs strane valute. Narodna banka Srbije reaguje u skladu sa zakonom i u meri koja je neophodna kako bi se sprečile prevelike oscilacije deviznog kursa dinara. Kada govorimo o poverenju u domaću valutu, nesporno je da je u prethodnih desetak godina napravljen značajan pomak, ali na tome treba i dalje raditi, mada je pitanje veoma kompleksno i uključuje niz faktora, pa i one psihološke prirode.