foto BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆMeđugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru je pala na 8,5 odsto i našla se u jednocifrenoj zoni još od aprila prošle godine. Od marta kada je dostigla 16,2 odsto, godišnja inflacija neprestano pada, mada to ne bi trebalo mešati sa deflacijom.
Usporavanje inflacije zapravo znači da cene i dalje rastu, samo sporije nego pre godinu dana. U oktobru je indeks potrošačkih cena povećan za 0,3 odsto, što znači da su cene porasle u odnosu na septembar. Ali činjenica da je mesečna inflacija u oktobru prošle godine iznosila čak 1,9 odsto doprinela je da se godišnji rast cena smanjuje.
I mada rast cena usporava, zapravo je inflacija i dalje daleko od ciljeva centralnih banaka, kako zemlja u EU, a pre svega Evropske centralne banke, pa i Narodne banke Srbije.
ECB cilja inflaciju od dva odsto, a u oktobru je ukupna inflacija u evrozoni pala na 2,9 odsto. Međutim, problem ECB predstavlja bazna inflacija (indeks cena iz kog su isključene cene hrane, duvana i energije), koja je iznosila 4,2 odsto.
Prema ocenama zvaničnika ECB inflacija u evrozoni bi mogla da ponovo počne da raste narednih meseci pre nego konačno krene da pada ka cilju.
Stručnjaci ocenjuju da će cilj Evropska centralna banka dostići tek krajem 2025. godine.
Prema izveštaju o inflaciji NBS, inflacija u našoj zemlji trebalo bi da se vrati u okvire cilja sredinom 2024. godine. To znači da tada očekuju da će ona pasti na 4,5 odsto, pošto je ciljani koridor Narodne banke od 1,5 do 4,5 odsto.
Do kraja sledeće godine, NBS očekuje da će inflacija pasti na tri odsto što je centralni nivo cilja.
Kako će se kretati inflacija u regionu?
Kako se navodi u izveštaju NBS, među zemljama regiona koje vode politiku ciljanja inflacije najpovoljnije stoji Češka koja očekuje povratak u ciljni nivo inflacije već početkom sledeće godine, mada je u oktobru godišnji nivo inflacije dostigao 8,5 odsto, kao kod nas.
Iako je beležila najveće međugodišnje stope inflacije među zemljama regiona (prosečna inflacija u ovoj godini trebalo bi da bude u rasponu 17,6 do 18,1 odsto), Mađarska očekuje povratak u granice cilja početkom 2025. godine.
U Poljskoj se očekuje povratak u granice cilja nešto kasnije, sredinom 2025. godine, dok bi prosečna inflacija u 2023. trebalo da iznosi između 11,3 i 11,5 odsto.
Inflacija u Rumuniji bi trebalo da se vrati u ciljani nivo u trećem tromesečju 2024. godine.
Izgleda da će poslednja u Evropi ECB stići do svog cilja, a to, verovali ili ne, ide u korist dužnicima i u Srbiji.
Kako objašnjava ekonomista Đorđe Đukić, Evropska centralna banka zbog slabe ekonomske aktivnosti, pošto je evrozona na granici recesije, ali i zbog prevelike zaduženosti kompanija i zemalja ne može da poveća kamatne stope koliko bi trebalo da se obračuna sa inflacijom.
„Istina je da je ECB agresivno povećavala kamatnu stopu, ali sa nultog nivoa. Ona sada iznosi četiri odsto, dok je u SAD kamatna stopa na 5,25 odsto. Ako bi ECB zaista ozbiljno išla na suzbijanje inflacije do ciljanog nivoa, bila bi još agresivnija.
Za sve zemlje koje koriste evro, a naša privreda je prilično evroizovana, to znači da dužnicima kamatne stope na kredite nisu toliko visoke koliko bi bile da je ECB odlučnija.Tako gledano, i naši dužnici koji imaju euribor u kamatnim stopama uživaju blagodeti takve monetarne politike, za razliku od politike kakvu vodi američki FED“, ocenjuje Đukić.
On smatra da očekivanja da će ECB postići ciljanu inflaciju naredne godine nisu utemeljena, kao ni očekivanja, pre svega političara, da bi sledeće godine ECB mogla da počne sa smanjivanjem kamatne stope.
„ECB je daleko više štampala novca od SAD. Po bilansima centralne banke vidi se da je u aktivi ECB 50 odsto BDP-a evrozone novac nastao monetarnom ekspanzijom, dok je kod FED-a to 30 odsto. Ako bi ECB krenula da smanjuje kamatne stope sledeće godine to bi značilo visoku inflaciju u dužem periodu“, napominje Đukić dodajući da sada u evrozoni imamo stagnaciju uz inflatorne pritiske, što je najgori scenario.
On ističe da su prognoze o vraćanju inflacije u granice cilja i naše i u evropskim zemljama vrlo nepouzdane zbog velik eneizvesnosti.
„Usporavanje cena hrane, globalno, a i kod nas, mnogo je manje nego što se očekivalo. A ove godine smo imali dobru poljorpivrednu godinu. Šta ako sledeća godina ne bude dobra? i Na kraju, i kada dostignemo ciljani nivo opšteg nivoa inflacije, šta to znači za građane, čije budžete pre svega pogađaju cene hrane“, napominje Đukić.
On upozorava i da bi situacija sa energentima mogla da se zakomplikuje i u slučaju oštre zime.
I Narodna banka u svojoj analizi kretanja inflacija u svetu i kod nas ukazuje da bi nedavni rast svetske cene nafte i nekih vrsta hrane, i jačanje dolara mogli vršiti pritisak na inflaciju u kratkom roku.
„El Ninjo, koji je počeo u junu, verovatno će negativno uticati na žetvu naredne godine i uvođenje izvoznih ograničenja od strane ključnih proizvođača (pre svega pirinča, čija se svetska cena nalazi na 15-godišnjem maksimumu), dok sukob u Ukrajini može izazvati pritisak na cene pšenice, kukuruza, jestivih ulja i đubriva“, upozoravaju u NBS.
Ukoliko bi geopolitičke tenzije dovele do poskupljenja nafte za pet odsto u poslednjem kvartalu ove godine i za 20 odsto u narednoj i ako bi u 2024. godini cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile više za 15 odsto, nego u osnovnom scenariju, to bi se odrazilo na inflaciju i u evrozoni u Srbiji.
„Rast svetskih cena nafte bi se direktno odrazio na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a rast svetskih cena primarnih proizvoda povećao bi troškove u proizvodnji hrane, što bi za posledicu imalo i rast cena hrane, tako da bi se to direktno odrazilo na domaću inflaciju“, objašnjavaju u centralnoj banci.
U evrozoni bi inflacija bila povećana za 0,7 procentnih poena, a to znači da bi poskupela roba koju uvozimo iz EU.
Ukupno, NBS računa da bi tada inflacija u 2024. godini bila veća za 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju.
Dalje, viša inflacija bi naterala centralne banke da povećaju kamatne stope, što bi usporilo privredni rast. To bi prema proračunu NBS smanjilo naš privredni rast za 0,2 procentna poena.
U suprotnom, ako bi se situacija na Bliskom istoku razrešila i to oborilo cene energenata za 15 odsto ispod nivoa iz osnovnog scenarija, to bi pojeftinilo i hranu što bi sve zajedno značilo manju inflaciju za 0,4 procentna poena naredne godine, kroz niže cene goriva i hrane, kao jeftiniji uvoz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
