Iste obaveze kao privredni subjekti: Verske zajednice oslobođene određenih poreza, ali ne i plaćanja doprinosa

Naime, zakonska rešenja u našoj zemlji preciziraju da se socijalna prava sveštenstva i verskih službenika ne razlikuju od prava drugih žitelja Srbije, ali je data mogućnost da se sredstva potrebna za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje mogu obezbediti i iz budžeta Republike Srbije.

Shodno tome, a kako objašnjava struka, od 2012. godine, kada su sveštenici uključeni u sistem PIO fonda, praksa je bila da se zaposlenima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i još nekoliko takozvanih tradicionalnih verskih zajednica doprinosi izmiruju ne iz njihovih fondova već iz republičkog budžeta.

Međutim, da to ne bi trebalo da bude slučaj i u tekućoj godini sugeriše dopis Poreske uprave Srbije koja je sveštenicima i verskim službenicima poslala rešenja kojima se utvrđuje akontaciona obaveza po osnovu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za 2023. godinu.

Obaveza po osnovu doprinosa, navode u Poreskoj upravi, utvrđena je na osnovu podataka, spiskova crkava i verskih zajednica koji su Poreskoj upravi dostavljeni od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kada je reč o državnim nametima, verske zajednice su u nekim segmentima oslobođene obaveza plaćanja poreza, ali u drugim to nije slučaj.

Tako Zakon o porezima na imovinu predviđa da su tradicionalne crkve i verske zajednice oslobođene plaćanja te vrste poreza za objekte koje koriste za bogosluženje, ali zato moraju da plaćaju porez na ostale nekretnine ili zemljište poput konaka, stanova, poslovnog prostora, šuma i poljoprivrednih imanja.

Verske zajednice imaju pravo na povrat plaćenog poreza za proizvode koji su vezani za bogosluženje poput sveća, voska, orgulja i tako dalje, ali su sa druge strane u obavezi da plaćaju PDV.

Međutim predstavnici struke tvrde da ni Srpska pravoslavna crkva ni ostale tradicionalne verske zajednice ne plaćaju taj porez i ne podnose finansijske izveštaje i navode da se to može utvrditi pretragom objavljenih završnih računa.

Advokat Branko Pavlović ne vidi ništa sporno u tome što država traži da verske zajednice plaćaju doprinose svojim zaposlenima.

– Na taj način pokazaće se da one imaju iste obaveze kao privredni subjekti, ali i kao građani Srbije, koji izmiruju svoje obaveze prema državi, i to je dobro za njihov imidž. Nema razloga da država ne naplaćuje doprinose za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje od tih institucija. U tome nema ničeg spornog, kao ni s druge strane, u tome da država pomaže verske zajednice pa tako i SPC kada je reč o izgradnji verskih objekata – smatra Pavlović.

Investicioni konsultant Mahmud Bušatlija pak kaže da država ima pravo da traži od verskih zajednica da plaćaju dažbine samo u onim segmentima njihove delatnosti koja je komercijalna.

– Tamo gde verske zajednice ostvaruju zaradu kroz svoje usluge i proizvode sasvim je normalno da država očekuje da budu plaćeni doprinosi, porezi i sve druge propisane obaveze. U onom segmentu u kom verske zajednice obavljaju svoju duhovnu ulogu na dažbinama bilo koje vrste ne bi trebalo insistirati. Takva je praksa u uređenim državama u kojima su verske zajednice deo društvenog sistema i isti princip treba da se primenjuje u Srbiji – navodi naš sagovorrnik.

On objašnjava, primera radi, da ako verska zajednica poseduje zemlju čijim obrađivanjem stiče profit ili proizvodi sveće za eksternu upotrebu van svojih objekata, u tom slučaju poreze mora da izmiruje kao i sva druga preduzeća koja se bave proizvodnjom ili uslugama.

– Ukoliko se u verskom objektu proizvode recimo sveće za potrebe bogosluženja u njemu se takvi proizvodi ne mogu smatrati komercijalnim i bilo kakve poreze ili doprinose u tom segmentu država ne bi trebalo da nameće verskim zajednicama – zaključuje Bušatlija.