Istraživanje o generaciji Z i milenijalaca: Traže poslove koji su otporni na AI

Dilojtovo 14. izdanje godišnjeg istraživanja o generaciji Z i milenijalcima, obuhvata odgovore više od 23.000 ispitanika iz 44 zemlje. Prema projekcijama, do 2030. godine ove generacije činiće 74% svetske radne snage. Istraživanje pokazuje da su im prioriteti novac, smisao i balans između poslovnog i privatnog života, dok sticanje tehničkih i „mekih“ veština smatraju ključnim za uspeh u budućem poslovnom okruženju.

Iako su ambiciozni, mnogi pripadnici generacije Z ne žele da postanu rukovodioci. Umesto toga, važne su im mogućnosti za učenje, ravnoteža između posla i privatnog života, i napredak.

Samo šest odsto pripadnika generacije Z vidi sebe u rukovodstvu kao glavni cilj. Ipak, mnogi biraju poslodavce upravo zbog mogućnosti za učenje.

Oko polovine kaže da bi želeli da ih rukovodioci uče i mentorišu, ali to zaista iskusi samo trećina. Oko četvrtina ispitanika sumnja da fakultetsko obrazovanje pruža relevantne veštine i iskustvo za tržište rada.

Upotreba generativne veštačke inteligencije brzo raste i pomaže mladima da poboljšaju kvalitet rada – ali izaziva i zabrinutost.
Velika većina očekuje da će GenAI promeniti njihov posao u narednih godinu dana, a više od polovine već sada koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu.

Iako mnogi navode poboljšanje u kvalitetu rada i balansu, preko 60 odsto se brine da bi AI mogao da eliminiše radna mesta, pa traže poslove koji su “otporni na AI”.

Više od 80% ispitanika smatra da su veštine poput empatije, komunikacije i liderstva važnije za napredovanje u karijeri nego tehničke veštine.

Kada biraju poslove i razmišljaju o karijeri, mladi navode tri ključna faktora: finansijsku sigurnost, svrhu i ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

Skoro polovina pripadnika generacije Z (48%) i milenijalaca (46%) kaže da se ne oseća finansijski sigurno – što je značajan porast u odnosu na prošlu godinu. Bez finansijske sigurnosti, ređe doživljavaju posao kao smislen i imaju lošije mentalno zdravlje.

Oko 9 od 10 ispitanika kaže da im je osećaj svrhe važan za zadovoljstvo na poslu. Za neke to znači pozitivan uticaj na društvo, a za druge mogućnost da zarade, imaju slobodno vreme ili razviju veštine koje im pomažu van posla. Među onima koji prijavljuju dobro mentalno zdravlje, 67% generacije Z i 72% milenijalaca kaže da njihov posao ima smisla. Kod onih sa lošim mentalnim zdravljem, taj procenat je znatno niži (44% i 46%).