EXPO 2027 tek u začetku, a troškovi već rastu: Vučić najavio ulaganje i do 15 milijardi evra u naredne tri godine

Srbija je na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) održanoj u Parizu 21. juna ove godine, pobedivši u sva četiri kruga glasanja, izabrana za domaćina međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.

EXPO izložbe su, kako je objašnjeno, globalni događaji koji istražuju odabranu temu kroz zanimljiva i impresivna otkrića. Među različitim kategorijama sajmova, specijalizovane izložbe su dizajnirane da odgovore na precizan izazov s kojim se čovečanstvo suočava.

Ova međunarodna specijalizovana izložba EXPO 2027 održaće se u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, sa predloženom temom „Igraj za čovečanstvo – sport i muzika za sve”.

Od kada je Srbija dobila organizaciju ovog projekta, počele su i spekulacije o ceni, s obzirom na infrastrukturne i druge izazove koje ova izložba nosi sa sobom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da EXPO predstavlja ceo jedan program razvoja i da je izračunato da će možda biti potrebno do 15 milijardi evra ukupnih ulaganja u Srbiju.

Ipak, tokom obraćanja javnosti u nedelju, Vučić je rekao da će projekat EKSPO 2027 zahtevati i dodatne investicije.

„Bukvalno ćemo morati da podižemo novi grad. Tu će biti oko 1.500 stanova za oko 3.000 učesnika EXPO-a“, naveo je on.

Vučić je najavio i novi Sajam, nacionalni stadion, ali i stadion za plivanje i vodene sportove. Podići će se, kako je dodao, i pristan na Savi.

Dodao je da će biti izgrađena brza pruga od aerodroma do EKSPO-a, ali i do Obrenovca, a očekuje se, kako je naveo, i izgradnja novih hotela, kako bi se povećala turistička ponuda.

„Mi ćemo u EKSPO da uvežemo celu Srbiju. Mnogo ćemo ulagati u svaki od naših gradova, u sve delove naše zemlje. Na Kablaru ćete imati bukvalno čudo. Biće potpuno nova turistička destinacija za ceo Balkan“, obaćao je Vučić.

Pored svih ovih najava i obećanja, ostaje upitno koliko će na kraju kada se podvuče crta ta izložba ukupno koštati Srbiju i da li će to biti isplativo.

Ovim povodom donet je lex specialis, odnosno specijalan Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.

U tom Zakonu navodi se da će svi projekti planirani u cilju realizacije ove izložbe imati pozitivne efekte.

„Oni će se ogledati kroz razvoj nove oblasti u okviru plana posebne namene, razvoja putne i pružne infrastrukture i poboljšanja pristupačnosti lokacije i iz svih delova Republike Srbije“, navodi se.

Kako dalje stoji u tekstu, osim pozitivnih efekata kroz razvoj nove oblasti, doći će i do povećanja potražnje za smeštajnim kapacitetima.

„Kako neposredno za vreme trajanja međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, tako i posredno nakon isteka iste, kako od strane državljana Srbije, tako i iz svih susednih država, i država Evrope i sveta, što će za rezultat imati veći prihod u budžetu Srbije i intenziviranje komplementarnih komercijalnih aktivnosti“, ističe se u Zakonu.

Koje su prednosti i mane projekta EXPO 2027?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Danas navodi da ne možemo znati cenu ovog projekta dok se to ne objavi, ali da niko ne radi bez plana, pa tako on veruje da i država ima plan šta namerava da radi i finansijsku analizu koliko je to isplativo.

On dodaje da mi sada ne možemo da znamo da li će to biti isplativo ili ne.

„Srbija je na sreću dobila da organizuje svetsku izložbu EXPO 2027. Svi pričaju o tome da li se to ekonomski isplati ili ne, ali postoji i šira slika. Srbija je najmanje od devedesetih godina uglavnom u svetu prepoznata po lošim vestima i onim koje su tačne i onim koje nisu. A ovo je jedna od onih vesti koje odjeknu u celom svetu i za mene je to izvanredna vest“, ističe Savić.

On podseća da je konkurencija za dobijanje oraganizacije ove izložbe jako velika.

„Konačno da Srbija izađe u svet i da svet vidi i prihvati Srbiju kao zemlju koja pravi nešto što se ne dešava većini zemalja sveta“, kaže naš sagovornik.

Savić ističe da EXPO 2027 može biti jako dobar projekat iz više razloga.

„Decenijama se razmišlja o takozvanom „trećem Beogradu“, to je Beograd preko Dunava. Tamo ima prostora koji se ne razvija, a to je prirodan put razvoja Beograda. Više se ne radi samo o svetskoj izložbi, razmišlja se i o odgovarajućem poslovnom prostoru koji će se praviti za potrebe izložbe, ali će ostati tu i posle. A treća stvar koja me raduje je što će se praviti brojni stanovi“, objašnjava on.

Savić ističe da bi u sklopu ovog projekta trebalo da se realizuje ideja da Srbija siđe na reke.

„U Surčinu će se praviti dok, umesto pristaništa, za brodove koji će moći da saobraćaju tuda“, naglasio je on.

Savić kaže da mu se čini da je EXPO 2027 dobar korak Srbije, jer donosi tri dobre stvari, kao što su svetska izložba, poslovni prostor i stambeni prostor.

Srbima, kako dodaje, sve što je novo stvara neki otpor.

„Sve što je novo, mi sumnjamo u to. Ne kažem da nije bilo grešaka i nenamenskog trošenja novca. Ali smatram da je ovo jedan krupan korak napred, sve što se pravi novo to ostaje iza tih ljudi. Najgori su oni što samo kritikuju, a iza sebe nisu ostavili ni zašiljenu olovku“, smatra Savić.

Ekonomista Danilo Šuković, takođe, smatra da je EXPO 2027 veliki projekat i da je načelno gledano to dobra stvar za zemlju koja to dobije.

Ipak, problem, kad se radi o našoj zemlji je to što imamo slabe institucije, smatra on.

„Teško je taj projekat realizovati transparentno. Iz dosadašnje prakse svi veliki projekti u Srbiji su realizovani u mraku, nije bilo konkurencije prilikom davanja tih projekata određenim kompanijama, pa postoji opravdana sumnja da su cene bile jako visoke i da je tu bilo korupcije“, ukazuje naš sagovornik.

On se boji, kako dodaje, da taj isti problem ne bude prisutan i ovde.

„Za ovaj projekat je već podešeno tako da se Zakon o javnim nabavkama zaobilazi i ne primenjuje i to otvara veliki prostor za korupciju“, smatra Šuković.

Kod projekata ove vrste javlja se i problem toga što oni zavise od mnogo faktora, dodaje on.

„Jedan od njih je buduća ekonomska konjunktura, ako bi ona bila jaka i ako bi tražnja na tom prostoru i posle ostala, onda bi to moglo da se isplati. Ukoliko bi konjunktura bila slaba, onda postoji opasnost da svi ti stanovi, hoteli i ostalo budu prazni i da se ne isplate“, upozorava Šuković.

Dobra strana ovog projekta je, kako smatra, infrastruktura i posebno povezivanje sa aerodromom, sa metroom i slično.

Ipak, on postavlja pitanje ko će podizati brojne hotele koji su najavljeni.

„Država ne bi smela da ih podiže, to bi trebalo da radi privatni kapital. Međutim, investitori ne žele da podižu hotele desetinama kilometara od Beograda, a da nisu sigurni da će tamo turisti dolaziti“, ukazuje Šuković.

Da li projekat EXPO 2027 otvara prostor za zloupotrebe?

Ovim Zakonom propisano je da posebno privredno društvo, kao i Društvo posebne namene neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke, dok će privredna društva pravila postupaka javnih nabavki i obavezu obezbeđivanja transparentnosti postupka, bliže urediti posebnim aktom.

To, ukratko znači da će država ovaj projekat realizovati po ovom posebnom zakonu, odnosno leks specijalisu, koji će omogućiti zaobilaženje javnih nabavki.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) za Danas navodi da isključenje primene Zakon o javnim nabavkama stvara velike korupcijske rizike prilikom ugovaranja javnih radova.

„Tim Zakonom je predviđeno da će umesto procedure iz Zakon o javnim nabavkama ovi poslovi biti ugovarani na osnovu pravila koja Vlada definiše uredbom. Ta uredba još uvek nije doneta, pa nije poznato u kojoj meri će te procedure obezbediti transparentnost i konkurenciju“, kaže on.

Međutim, kako kaže, sve i da uredba bude najbolja moguća ostaće glavni problem koji se javlja zbog isključenja primene tog zakona, a to je, kako navodi Nenadić, da firme koje su neopravdano diskriminisane od dobijanja ovih poslova neće imati mogućnost da te postupke ospore pred Komisijom za zaštitu prava.

„U svetlu poslednjih izjava predsednika Srbije, posebno zabrinjava to što se može zaključiti da bi suma javnih sredstava koja će biti utrošena na ovaj način mogla biti značajno veća od onoga što se moglo predvideti u doba kada je lex specialis donet. Tada se, na osnovu podataka koji su raspoloženi u budžetskim dokumentima, videlo da se za EXPO i nacionalni stadion unapred tri godine planira milijardu evra, a sada se pominje 15 milijardi, pri čemu nije jasno da li će sav taj novac biti utrošen bez primene Zakona o javnim nabavkama“, ukazuje Nenadić.

On podseća da je Vlada, kada je predlagala ovaj zakon, navela da je on potreban zbog hitnosti samih radova i ispunjavanja međunarodnih obaveza, odnosno da bi izložba bila na vreme.

Takvi argumenti su, kako dalje navodi Nenadić, izričito navedeni kada je reč o eksproprijaciji.

„Međutim, kada je reč o javnim nabavkama nije navedeno ni takvo obrazloženje, a sve i da jeste, ono ne bi bilo adekvatno zato što i sam Zakon o javnim nabavkama prepoznaje mogućnost da se pojedini rokovi za podnošenje ponuda i odlučivanje skrate kada postoji hitnost“, podseća naš sagovornik.

Upravo još jedan problem koji se javlja kod ovog sepcijalnog zakona jeste i pitanje eksproprijacije koje će se rešavati po ubrzanom postupku.

„Na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinskopravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom. Tu se misli na izradu Projekata parcelacije i preparcelacije, zatim sprovođenje procedura u katastru po tim projektima i na kraju sam proces eksproprijacije, koji je dugotrajan, jer se ti objekti planiraju, projektuju i grade na više katastarskih parcela“, piše u tekstu Zakona.

Dalje se navodi da bi se usvajanjem ovakvog zakonskog rešenja, ubrzala realizacija projekata i time bi Srbija bila u situaciji da na vreme ispuni svoje međunarodno-preuzete obaveze i uspešno organizuje navedenu manifestaciju.

Advokatica Marija Pešović smatra da tu postoji veliki prostor za zloupotrebe.

„Naravno da ovaj lex specialis pruža ogroman prostor za zloupotrebe, korupciju i da mnogi u svemu tome mogu biti oštećeni“, ukazuje ona.

Na prvom mestu, kako naglašava, procedura po kojoj je usvoje lex specijalis je problematicna.

„Sistemski zakoni koji su time suspendovani u ovoj stvari su zakoni koji svakako zahtevaju određene izmene i logičnije bi bilo izmeniti te zakone i urediti procedure na način da one zaista funkcionišu i da građani brže okončavaju svoje postupke“, smatra Pešović.

Same formulacije koje su korišćene u lex specijalisu, dodaje ona, daju prostora da se koriste bilo kakve procedure.

„A ne ostavlja se mogućnost žalbe ili prigovora. Idealna prilika za zloupotrebe“, zaključuje Pešović.