Javnobeležnička komora: RGZ nanosi štetu tržištu nepokretnosti i unosi paniku među građane

Javni beležici tvrde da se svi ugovori o prometu nepokretnosti potvrđuju i overavaju u skladu sa važećim propisima i dostavljaju nadležnim službama katastra na upis, kao i da ne „ne postoji delimično regulisano tržište nepokretnosti“.

Oni tvrde da ocene, procene i parametri iz izveštaja RGZ „nemaju uporište ni u jednom važećem propisu u Republici Srbiji, pa samim tim ne mogu predstavljati realan izveštaj o tržištu nepokretnosti“.

Beležnici upozoravaju da RGZ ovim izveštajem stvara paniku kod građana i privrede „da većina prometa objekata u izgradnji pripada nekakvom „delimično regulisanom tržištu“ u kome postoje značajni rizici i za kupce i za prodavce“.

„U izveštaju se ne navodi činjenica da je, u skladu sa važećim Zakonom o upisu u katastar nepokretnosti i vodova i Zakonom o planiranju i izgradnji, obaveza katastra da objekte u izgradnji predbeleži“, kaže komora javnih beležnika u saopštenju.

„Republički geodetski zavod u Izveštaju kaže i da „delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar“, čime dovodi celokupnu javnost u tešku zabludu da je protivzakonit promet nepokretnosti ili delova nepokretnosti u izgradnji ili izgrađenih u skladu sa zakonom, a koji, iz raznih razloga, još nisu zavedeni u katastru“.

JKS podseća javnost, kao i RGZ, da javni beležnici solemnizuju (potvrđuju i overavaju) ugovore o prometu nepokretnosti, da ulaze u sadržinu svakog pojedinačnog ugovora – proveravajući u detalje status nepokretnosti i dozvoljenost pravnog posla.

„Svaki promet nepokretnosti koji se obavi uz solemnizaciju ugovora kod javnog beležnika u potpunosti je regulisan važećim zakonskim propisima, bilo da se radi o novoizgrađenim objektima, starim objektima ili objektima u izgradnji“, poručuju belenžnici, dodajući da godinama insistiraju da na upisu predbeležbi u katastru, ali su tu slučajevi u RGZ veoma retki.

„Prema uvidu javnih beležnika, nepostojanje predbeležbi i veliki broj nerešenih prethodnih zahteva za upis u katastru su upravo najčešći razlozi za to što neki prometi nisu sprovedeni u katastru“, tvrde u JKS.

Zakon o planiranju i izgradnji, navodi se u saopštenju, nalaže da svaki objekat u izgradnji i stan u tom objektu treba da bude „predbeležen“ do izdavanja upotrebne dozvole, kada se predbeležba pretvara u uknjižbu.

Kada se overi kupoprodajni ugovor za stan u izgradnji, katastar treba da izvrši predbeležbu kupca koji tako postaje „predbeleženi vlasnik”. JKS smatra da bi se tim postupkom katastra, u skladu sa Članom 22. Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, svakako, povećala pravna sigurnost.

„S obzirom na to da je tih predbeležbi malo u odsnosu na broj objekata u izgradnji, javni beležnici na sve druge načine proveravaju status objekata – gledajući građevinske dozvole, status investitora, registar prometovanih nepokretnosti…

Imajući sve ovo u vidu, Javnobeležnička komora Srbije apeluje na Republički geodetski zavod da u svojim izveštajima ne koristi termine poput „delimično regulisanog tržišta“, „regulisanog“ ili „neregulisanog“, jer oni ni formalno ni suštinski ne postoje u pravnoj praksi u Republici Srbiji“; zaključuju u JKS.