Jesu li sindikati spremni da animiraju radnike 1Foto: Medija centar

Radnici su nezadovoljni svojim položajem, ali nisu spremni da učine nešto bolje, pokazali su podaci iz istraživanja koje je, kako je rekao istraživač Srećko Mihailović urađeno na uzorku od 225 sindikalnih funkcionera i 400 slučajno odabranih radnika.

Upravo na to pitanje 38 odsto funkcionera je reklo da je to tačna tvrdnja, kao i 19 odsto radnika, da je delimično tačna reklo je 51 odsto funkcionera i 43 odsto radnika, a da nije tačna misli svega četiri odsto funkcionera i 28 odsto radnika.

“Očigledno da u neaktivnosti radnika sindikati nalaze razlog za sindikalnu nemoć, dok radnici većinski ne priznaju, kažu da to nije tačno. Da li lažu radnici ili sindikalni funkcioneri nisu dovoljno spremni”, rekao je Mihailović danas na Međunarodnoj konferenciji “Tri decenije iza nas i vreme pred nama”.

Mihailović je istakao da je jedno od pitanja bilo i zašto sindikati nisu spremni i sposobniji za animiranje i aktiviranje radnika, te da četvrtina radnika misli da je u tome sindikalni problem. Sindikalni funkcioneri među problemima na drugo mesto stavljaju loše međusindikalne odnose, dok je to radnicima tek na šestom mestu.

Na pitanje da ocene obaveštenost o radu sindikata, pet odsto reklo je da je dobro, da je obaveštenost osrednja reklo je 25 odsto njih, dok je neobaveštenih 70 odsto.

Na pitanje zašto ste se učlanili u sindikat dve trećine ispitanika, naglasio je Mihailović, nije odgovorilo.

“Nemaju sindikat, ili nisu članovi, ili nisu zainteresovani, a od jedne trećine koja je odgovorila najviše njih je navelo da svi zaposleni treba da budu članovi sindikata. Neke konkretnije razloge navelo je relativno malo njih, ali dominira jedan prihvatljiv – očekujem da sindikat poštuje prava radnika i zaštiti radnike”, istakao je Mihailović.

On je na konferenciji u Domu omladine rekao je da poslednjih 30 godina na pitanje kakva su njihova očekivanja radnici u istraživanjima odgovaraju da su to pristojne plate i bolji standard. Sva su istraživanja, istakao je on, pokazala dva glavna nalaza, a prvi je da su sindikati i radnici u vrzinom kolu.

“Sindikati su nemoćni, a bili bi moćniji kada bi stopa sidnikalizovanosti bila veća. S druge strane, radnici bi se učlanili u sindikate, ako bi sindikati bili moćniji. Trenutno imamo situaciju u kojoj vidimo nemoćne i relativno nezainteresovane radnike”, rekao je Mihailović.

Drugi nalaz je u vezi sa iluzijama koje proističu, kako je naglasio, iz stereotipa o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.

“Socijalni partneri zaboravljaju da nema dijaloga i pregovora između partnera nejednake snage. Onaj ko je jači diktira uslove i ishod pregovora. U takvoj situaciji imamo fingiranje i pregovora i dijaloga, jer bude kako onaj jači kaže i to se i videlo kada se razgovaralo na SES-u o minimalcu”, istakao je Mihailović.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da sindikatima neophodna platforma, koja bi morala da bude celokupna i zavodljiva i da posle toga ostaje problem mobilizacije, da se ubede ljudi, posle svih proneverenih nada i izneverenih očekivanja, da ima smisla boriti se.

“Sindikat mora da ima platformu koja sagledava stvarnost, takvu platformu mora činiti vidljivom, mobilizovati ljude oko nje, a ako to nećemo da promišljamo onda smo rešili da potrajemo u svojim mandatima”, naglasio je predsednik UGS Nezavisnost.

Ako članstvo u sindikatima i građani i građanke najviše šanse daju socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju, onda je, rekao je Stojiljković, problem na drugom mestu.

“To znači da u realnom sektoru nema kolektivnih ugovora, da nemamo adekvatnu pomoć i strategiju u lobiranju, da nismo našli način za republički nastup i da živimo u vreme kada svi beže od protesta i štrajkova jer su videli da se ni sa njima ništa naročito ne može. Šta ostaje onome ko pokaže da je ovako nemoćan”, rekao je Stojiljković i dodao da “bismo lako napustili SES da imamo nečim da ga zamenimo”.

Pandemija je, kako kaže, pokazala da je država spremnija da uđe u rizike, ali država treba, naglasio je, da garantuje investicije u zelenu industriju i visoke tehnologije ali i cirkularnu ekonomiju, jer to neće raditi privatni kapital.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.