Još 60 hektara i oko 2.000 novih radnih mesta

A samim tim i za lokalnu samoupravu i građane. Povlašćeni poreski režim (investitori su oslobođeni plaćanja PDV-a, carine na uvoz mašina, opreme, građevinskog materijala ili sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz), neograničen uvoz i izvoz robe u okviru zone, povoljniji uslovi zakupa poslovnog prostora, radionica, skladišta – sve su to benefiti koji smanjenju troškova proizvodnje u slobodnoj zoni čineći je mnogo privlačnijom potencijalnim investitorima.

Tako su razmišljali i zrenjaninski preduzetnici i ulagači kada su, odgovarajući na anketu gradskih vlasti o njihovoj spremnosti da dalje ulažu u svoje poslovanje, ukoliko bi radili u režimu slobodne zone, gotovo listom odgovorili da bi to za njih bilo povoljnije. Procene o potencijalnom efektima koje su napravili privrednici koji već posluju u okviru postojeće zone pokazale su da bi proširenje zone pozitivno delovalo na njihov rad i da bi im omogućilo da prošire ulaganja.

– Ne samo da smo dobili jasan signal od privrednika već su i naša istraživanja pokazala da je za ekonomski razvoj Zrenjanina najvažnije proširenje slobodne zone i da je to ono što je najprivlačnije investitorima jer im direktno pomaže u poslovanju, oslobađajući ih dodatnih nameta. Grad im sada, dodatnim proširenjem ove lokacije, nudi gotovo 60 hektara kompletno opremljenog zemljišta koje je povezano sa postojećom slobodnom zonom – kaže za Danas Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina.

Treba takođe naglasiti da su se stekli svi uslovi za proširenje postojeće slobodne zone sa dodatne dve lokacije: industrijskom zonom „Ečka“ i lokacijom na kojoj posluje nemačka kompanija Drakslemajer u industrijskoj zoni „Bagljaš„. To, praktično, znači da će 13 kompanija koje su već locirane u industrijskoj zoni „Ečka“, računajući i kompaniju Drekslmajer, odnosno njen novi pogon, ubuduće poslovati u režimu slobodne zone, i to pod znatno povoljnijim uslovima.

– Industrijska zona „Ečka“, koja se sada uključuje u područje Slobodne zone Zrenjanin, nalazi se na gradskom građevinskom zemljištu koje je opremljeno odgovarajućom infrastrukturom koja će omogućiti da se, ubrzo nakon proširenja zone, na tom području organizuje proizvodnja namenjena izvozu. Grad je sa nekoliko investitora potpisao ugovore kojima im se, pod odgovarajućim uslovima, stavlja na raspolaganje ovo zemljište. Očekujemo da će više od 70 odsto proizvodnje na lokacijama „Ečka“ i „Bagljaš„ biti namenjeno izvozu“, objašnjava Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika zadužen za investiranje i jedan od tvoraca programa lokalnog ekonomskog razvoja Zrenjanina, programa zbog kojeg je ovaj grad, svojevremeno, i dobio epitet „grad budućnosti“.

Izvozna orijentacija privrede Srednjobanatskog okruga, koju će poslovanje u Slobodnoj zoni samo pospešiti, nedavno je i statistički dokazana. Podaci Regionalne privredne komore govore da je 2011. godine zabeležen rast izvoza od čak 24,7 odsto. Privreda srednjeg Banata izvezla je na strana tržišta 280 miliona evra a ovakav bilans je, u najvećoj meri, rezultat prometa setova provodnika za paljenje motornih vozila i tekstilnih proizvoda, odnosno, baš onih proizvoda koji će se, ubuduće, proizvoditi u okviru proširene Slobodne zone Zrenjanin. Na listi najvećih izvoznika u Srednjobanatskom okrugu, osim nemačke kompanija Drekslmajer koja se može pohvaliti izvoznim rezultatom od 79,3 miliona evra, našli su se još i italijanski Modital čiji je izvoz premašio 39,7 miliona evra, zatim Fabrika ulja Dijamant (izvoz vredan 30 miliona evra), kožara Dafar (izvoz od 12,4 miliona evra) i fabrika Radijator koja je na inostrano tržište plasirala robu vrednu oko 11,3 miliona evra.

Najveći izvoznik – nemačka kompanija Drekslmajer proizvodi set kablova za velike auto-industrije, uključujući Fijat i BMW. Poseban kuriozitet ove kompanije, koja je postala zaštitni znak u automobilskoj industriji zbog kvaliteta proizvoda, jesu specifični ožičeni pojasevi koji se proizvode prema individualnim potrebama kao i oprema koja se isporučuje prema posebnim zahtevima klijentele. Osim Drekslmajera, i nekoliko drugih preduzeća koja se bave proizvodnjom delova za automobile, u Zrenjaninu će, početkom aprila, početi da radi i francuska kompanija Meka plast, takođe Fijatov kooperant, koji će proizvoditi plastične delove za enterijer ove marke automobila. U izgradnju pogona uloženo je oko 3,5 miliona evra a uposleno je oko 150 radnika. Sa ova dva velika imena u svetu proizvođača dodatne auto-opreme, koja su predvodnici ostalih manjih preduzeća u istoj oblasti, Zrenjanin bi mogao da postane prestonica proizvodnje dodatne auto-opreme u Srbiji.

Ohrabruje podatak da je izvestan broj investitora već iskazao zainteresovanost za pokretanje biznisa u Slobodnoj zoni, a reč je ne samo o onima koji se bave proizvodnjom, već i onima koji su orijentisani na pružanje usluga. Procena lokalne samouprave, bazirana na anketi među investitorima, kao i na stručnoj ekonomskoj ekspertizi, ukazuje na to da će proširenje Slobodne zone i uključivanje još 13 kompanija u njen rad, omogućiti da ukupna vrednost proizvodnje u ovoj godini dostigne oko 200 miliona evra. Prema istoj projekciji, dalji razvoj poslovanja tih kompanija, stvoriće uslove za otvaranje oko 2.000 novih radnih mesta što je impresivan rezultat imajući u vidu svu težinu ekonomske krize koja nije zaobišla ni Srbiju.

Lokalna samouprava Zrenjanina stvorila je sve mogućnosti za dobar poslovni start. Za sada, imaju i dovoljan broj zainteresovanih da se u tim novim uslovima i oprobaju.

Najveći poslodavac

– Slobodna zona Zrenjanin će se proširiti i na lokaciju na kojoj se nalazi kompanija Drekslmajer u zoni „Bagljaš„. Sa 1.600 zaposlenih ta kompanija je najveći poslodavac u Vojvodini i najpouzdaniji partner lokalne samouprave. Plan je da na proleće otvori novi pogon i uposli još 500 radnika kako bi proširila već započetu proizvodnju za kompaniju Fijat automobili Srbija. To, praktično, znači da je kompletna proizvodnja Drekslmajera biti namenjena stranom tržištu – objašnjava Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika, najavljujući narednih meseci proširenje proizvodnje kompanije Drekslmajer.

Stimulativne mere

Slobodna zona Zrenjanin je, kad je reč o infrastrukturi, jedno od najbolje opremljenih zemljišta u Srbiji, sasvim spremno za početna ulaganja. Uprkos tome, grad Zrenjanin će usvojiti i dodatne mere podrške kojima će se takođe stimulisati domaći i strani investitori koji odluče da započnu, ili prošire proizvodnju na teritoriji našeg grada – ističe Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina.