Kamate rastu, a Srbija za 2023. mora da pozajmi do šest milijardi evra 1Foto: Pixabay/stevepb

Srbiji naredne godine dospeva na naplatu četiri milijarde evra kredita i to će po svoj prilici biti izazov za državu.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, iz Njujorka je poručio da će razgovarati sa šeficom MMF-a Kristalinom Georgijevom u vezi novog aranžamana sa MMF-om.

„To nam je važno, da obezbedimo još stabilnosti za Srbiju, i da ne raste javni dug, da obezbedimo odakle možemo da povučemo novac i za rolovere, pošto moramo početkom naredne godine da vratimo četiri milijarde ili da zanovimo, tako da moramo da nađemo taj novac i naći ćemo. Nije to problem, naš deficit bi bio ove godine ispod tri odsto da nema problema sa energentima. Deficit bi bio nešto veći od jedan odsto, samo da nije energetskih problema“, poručio je Vučić.

Sudeći prema stanju sa državnim obveznicama tih četiri milijarde glavnice ipak dospeva tokom cele naredne godine, ali to zadatak ne čini mnogo lakšim. Naime, poslednjih desetak dana država je imala dve aukcije 5,5 godišnjih dinarskih obveznica. Investitori su tražili prinos od 6,8 odsto, a osim toga u te dve aukcije prikupljeno je 11,5 milijardi dinara dok je planirani obim aukcije bio 18 milijardi dinara.

Ovo je prema rečima ekonomiste Libeka Mihaila Gajića pokazatelj da su investitori tražili višu kamatu od one koju je država bila spremna da prihvati da bi otkupili celu emisiju obveznica.

Naredne godine dospeva oko 2,8 milijardi evra dinarskih obveznica i oko 470 miliona evra obveznica u evrima izdatih na domaćem tržištu. Evroobveznice ne dospevaju s obzirom da je država tokom 2019. i 2020. prevremeno otkupila evroobveznice u dolarima emitovane 2011. i 2013. godine, a prve naredne evroobveznice dospevaju 2027. godine.

Ostatak do četiri milijarde su krediti uzeti od stranih vlada, banaka i međunarodnih finansijskih institucija.

Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta ističe da će pored refinansiranja tih četiri milijarde evra glavnice u sledećoj godini država morati da se zaduži i za deficit.

„Uz ovogodišnji planirani deficit i deficit u narednoj godini planiran Fiskalnom strategijom, mada videćemo koliko će se planirati budžetom, sledeće godine ćemo morati da obezbedimo 5,5 do šest milijardi evra. Milijardu dolara smo već dobili po tri odsto, a ostalo ćemo videti. Trenutno se kamatne stope na tržištu kreću oko šest, sedam odsto. Pitanje je kakve će biti posle zime, kada prođe energetska kriza. Očekujem da će država pokušati da prolongira zaduživanje što više u očekivanju da se kamatne stope donekle vrate“, ocenjuje Minić.

Vučić je najavio i aranžman sa MMF-om, ali do sada je pravilo Fonda bilo da se novac ne daje u budžet, već da služi za finansiranje deficita platnog bilansa.

„Tu ne očekujem probleme, pošto imamo i velike devizne rezerve. Ipak, MMF je tokom pandemije odobravao sredstva i za fiskalnu upotrebu za nabavku lekova i opreme u vreme korone“, kaže naš sagovornik.

Iako ne dospeva sve na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti baš u januaru. Krajem januara dospevaju petogodišnje dinarske obveznice vredne 100 milijardi dinara sa kuponom 4,3 odsto. Dva dana ranije dospevaju i hartije u evrima, ali svega 50 miliona evra koji nas koštaju 2,25 odsto godišnje.

Sudeći prema izjavama predstavnika državne administracije, arapski kredit će po svoj prilici biti iskorišten za otplatu ovih obveznica.

Sledeći veliki udarac je na leto, kada 28. juna dospeva 350 miliona evra jednogodišnjih obveznica sa kamatom od 2,4 odsto, dok 21. jula treba otplatiti skoro 129 milijardi dinara sedmogodišnjih dinarskih obveznica za koje plaćamo godišnje 5,75 odsto.

Mihailo Gajić iz Libeka podseća da smo svake godine refinansirali dospelu glavnicu novih zajmovima i da je to sjajno radilo sve dok je rast BDP-a bio veći od kamatnih stopa.

„Tokom korone imali smo veliko zaduživanje, a sada nas čeka iznenađenje u vidu visokih kamatnih stopa. Prošle godine država se zadužila sa kuponom od jedan odsto za dugoročne zelene obveznice, a pre nekoliko dana je morala da plati 6,8 odsto za desetogodišnje dinarske obveznice. Jeste da su prve u evrima, a druge u dinarima, ali stub naše ekonomske politike je stabilan kurs“, kaže Gajić.
Najveći udeo kamata u BDP-u imali smo 2015. godine kada su dostigle celih tri odsto BDP-a. Toliko je te godine potrošeno na kapitalne investicije države. Zahvaljujući monetarnoj ekspanziji ECB od tada pale su sve kamatne stope, pa i kamate na naš javni dug.

„Povećanje kamata znači povećanje javnih rashoda i moguće je da se u budućnosti kamate opet vrate na nivo od 2,5-tri odsto BDP-a“, upozorava Gajić.

Branimir Jovanović saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da se prinosi državnih obveznica mogu podeliti na dva dela – deo koji se odnosi na bezrizični prinos i deo koji se odnosi na premiju za rizik pojedine države.

„Trenutno vidimo povećanje i kod jednog i kod drugog dela. Bezrizični prinos raste jer je američka centralna banka povećala svoju kamatnu stopu, što je povećalo prinose američkih državnih obveznica. Tako je prinos američke desetogodišnje državne obveznice trenutno oko 3,5 odsto, što je recimo više nego što je Srbija dobila prošle godine kada je izdala svoju evroobveznicu (2,3 odsto). Osim toga, raste i premija za rizik zemalja u razvoju. Zemlje u razvoju moraju platiti veću premiju investitorima nego ranije, kako bi ih ubedile da kupe njihove obveznice. To je nešto što se stalno dešava u krizama, jer investitori tada traže sigurnost, pa im zbog toga morate ponuditi više nego ranije, kako bi kupili vaše manje sigurne papire“, kaže Jovanović.

On ističe da su male šanse da dođe do prekida priliva kapitala, mada je u prvoj polovini godine zbog cena enegrenata deficit u tekućem računu oko devet odsto BDP-a, što je prilično mnogo.

„Takođe, primećuje se pad kod stranih investicija u Srbiji u prvoj polovini godine, za oko devet odsto nominalno i 20 odsto realno, što je takođe puno. Još uvek je rano reći zašto se to dešava, ali razloga može biti nekoliko. To može biti zbog manjih ruskih investicija u Srbiji, zbog lošijeg ekonomskog stanja u Evropi, ali i zbog pogoršanog međunarodnog ugleda Srbije, usled bliskih odnosa sa Putinom. Koji god da je razlog, čini se da Srbija može ostati bez jednog od glavnih pogona ekonomskog rasta poslednjih godina. Ove dve stvari znače i da će eksterni dug zemlje morati porasti, kako bi se finansirao taj deficit“, napominje on.

Prema njegovim rečima, fiskalna politika mora biti ekspanzivna kako bi podržala privredu, odnosno pomogla firmama i ljudima koji su pogođeni.

„Država ne sme štedeti, jer bi to dodatno usporilo privrednu aktivnost. Monetarna politika takođe ne sme postati preterano restriktivna. Neko povećanje kamatne stope je u redu, jer sve centralne banke to rade, ali se ne sme pretarati sa zatezanjem, jer će to imati kontraefekat, odnosno, može dovesti do recesije. Kako bi država mogla podržati privredu, treba povećati fiskalni prostor, odnosno treba se zadužiti ili povećati prihode, oporezivanjem onih koji profitiraju od trenutne krize“, zaključuje Jovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.