Ukoliko mere koje smo do sada preduzeli ne budu dovoljne da se stabilizuje ponuda osnovnih prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu, i to pod prihvatljivim cenama, Vlada će razmotriti mogućnost i zabranu njihovog izvoza. To je krajnja i nepopularna mera, ali Vlada je potpuno odlučna da obezbedi sigurnost i snabdevenost tržišta, i da pošalje jasnu poruku da neće raditi u interesu nijednog lobija, niti interesnih grupa proizvođača, prerađivača ili trgovaca, već isključivo u interesu građana – rekao je juče ministar poljoprivrede Goran Knežević na Drugom poljoprivrednom forumu „Hrana za Evropu“ koji se održava u Subotici.
On je podsetio da je Vlada, pored finansijske pomoći, posegla i za zabranom izvoza repe, suncokreta i soje, ne bi li prevazišla vanredni problem poremećaja na tržištu koji je izazvala suša. Knežević je najavio formiranje većeg agrarnog budžeta, kao i izradu zakona o podsticajnim merama, kako bi se situacija u poljoprivredi stabilizovala i proizvođači mogli dugoročno da planiraju svoje aktivnosti.
– Zakon o podsticajima je završen i naći će se pred Vladom već sledeće nedelje, a zatim i u javnoj raspravi. Želimo da uspostavljanjem stabilnog sistema u društvu podstaknemo poljoprivredne proizvođače i na partnerstvo u projektima kao što je na primer izgradnja zalivnih sistema, a takođe ćemo tražiti partnere među inostranim investitorima, ne samo na zapadu, već i na svim ostalim stranama sveta… Pred nama je obiman i težak posao da postanemo konkurentni na svetskom tržištu, ali ja sam optimista i verujem u uspeh – rekao je Knežević. Ministar je istakao da je jedan od gorućih problema u toj grani nedovoljna iskorišćenost velikih poljoprivrednih potencijala, ali tu su odmah i nepovoljna struktura poljoprivrednih domaćinstava, zastarelost tehnike i tehnologije, nepostojanje adekvatne zakonske regulative i niska svest proizvođača o potrebi da osavremeni način svog rada.
U prilog tome su i podaci koji su izneti na skupu. Naime, srpski agrar radi sa polovinom, ili čak i sa manje svog kapaciteta, ali i takav-kakav je, jedna je od retkih grana koja beleži suficit u spoljnoj trgovini. Agrar uz to zapošljava čak jednu trećinu ukupno zaposlenih u zemlji, i konstantno od 2001. godine obezbeđuje oko 40 odsto ukupnog rasta BDP. To je praktično najvažnija privredna delatnost u Srbiji, a njegova ukupna bruto društvena vrednost u 2011. godini bila je 4,5 milijardi evra, dok je vrednost izvoza iz te grane dostigla 2,7 milijardi evra.
Učesnici dvodnevnog skupa koji je organizovao Ekonomski institut iz Beograda, danas će pokušati da daju definitivan odgovor na pitanja o položaju domaće poljoprivrede i njenim stvarnim kapacitetima, a posebno pitanje trebalo bi da bude potencijal koji naš agrar poseduje da bi mogao da se nosi sa razvijenom evropskom poljoprivredom. U tom kontekstu, gotovo sve pobrojane prednosti i vrednosti agrara padaju u drugi plan pred problemima sa kojima se ova privredna grana suočava. Njihovo rešavanje jeste jedan od najvažnijih zadataka u ovom pretpristupnom periodu, jer je upravo agrar oblast u kojoj su pregovori o priključenju, kako govore iskustva nama susednih zemalja, najsloženiji i najdelikatniji, a pripreme najtemeljnije.
Koliko toga treba uraditi možda najbolje govori podatak da se u Srbiji na jednom hektaru zarađuje oko 900 evra, dok je u Evropi taj iznos – 1.900. Kako bi se tim rezultatima približili, na putu za pridruživanje EU, samo neki od poslova su popisivanje domaćinstava, harmonizacija regulative, izgradnja institucija, edukacija kadrova, kao i uspešno korišćenje pretpristupnih fondova.
Učesnici
Tokom dvodnevnog trajanja skupa, očekuje da će govoriti pedesetak predstavnika nadležnih državnih institucija, agrobiznis kompanija, banaka, osiguravajućih kuća i međunarodnih organizacija, a najavljen je i Kneževićev kolega, ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina. U radu Foruma učestvuju i veliki sistemi poput Viktorija grupe, MK grupe, Imleka i Meglea, koji su istovremeno i sponzori. Vidljivo je odsustvo autentičnih poljoprivrednih proizvođača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
