Ko pre repi, njemu šećer

Lane su domaće šećerane plaćale repu 2,2 dinara uz zaračunavanje ogromnih odbitaka na ime nečistoće. Po našoj računici, cena od 27 evro-centi, uz kurs evra od 76 dinara, nepovoljnija je od prošlogodišnje. Mi tražimo cenu od tri dinara, plus PDV i plaćanje troškova organizacije proizvodnje i otkupa. Prema tome, onaj ko pristane na naše uslove, moći će da računa na repu – objašnjava Tadić.
Ova situacija mogla se naslutiti prilikom setve repe, kada je u Sremu šećernom repom zasejan 9.491 hektar, čak 43 odsto manje nego prošle godine. Stručnjaci procenjuju da je najviše repe, bez čvrstih ugovora sa šećeranama, zasejano u Sremu i delu Bačke, mada niko ne raspolaže preciznim podacima koliko je „slobodne“ repe u Sremu.
– Prema nekim procenama najmanje četvrtina zasejanih površina repe nije ugovorena. Teško je dati preciznije podatke jer je bilo i „duplog“ ugovaranja. Ali, u svakom slučaju ovogodišnji rod repe usijao je atmosferu – kaže sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović.
S druge strane, predsednik ZZ Srema Duško Tadić kategorično tvrdi da je u Sremu, bez čvrstih ugovora, najmanje 5.000 hektara repe.
Sremskomitrovačka šećerana je u stečaju pa su na sremsku repu najviše računale šećerane u Pećincima i Senti. Kompanije Sunoko i SFIR, vlasnici ove dve šećerane, iznenađene su ponudom hrvatskih kolega, zatražile od sremskih zemljoradnika nedelju dana pauze dok ne povuku sledeći potez. Njihov odgovor na izazov hrvatskih kolega trebalo bi da stigne krajem avgusta.
– Od naših šećerana ništa nismo sakrili. Oni znaju šta nude hrvatske šećerane i na njima je da odgovore. Ali bez obzira na to ko bude kupac, moraće da prihvati naš uslov da se nečistoća repe određuje na mestima sabiranja, takozvanim „prizmama“, dakle u ataru. Šećerane više neće moći da potkradaju seljake tako što će u fabrici određivati nečistoću, tvrdeći da ona iznosi i 50 odsto. Dakle, zahtevamo operativni prijem i utvrđivanje procenta nečistoće repe na „prizmama“ za manje proizvođače, a digestija će i dalje moći da se utvrđuje u fabrici – navodi Tadić i kaže da će ovim modelom predaje repe seljak biti u prilici da odustane od prodaje nekoj šećerani ako ne bude zadovoljan utvrđenim procentom nečistoće repe.
O ponudama suseda uveliko razmišljaju i zemljoradnici, čak i oni koji imaju važeće ugovore sa šećeranama. Izvode računice i merkaju. Izgleda da će se ova priča završiti prema onoj narodnoj „Ko pre do repe… njegov šećer“.