Komatozno stanje privrede

 Ovaj broj privrednih društava zapošljavao je ukupno 976.061 radnika, što je za 18.839 manje nego godinu dana ranije. Interesantno je da je u sektoru trgovine funkcionisalo 32.911 ili 35,1 odsto društava, dok u prerađivačkoj industriji radi svega 16.783 ili 17,9 odsto .

U Srbiji posluje i 83.386 mikroprivrednih društava ili 88,9 odsto i zapošljavaju petinu ukupnog broja radnika. Mala privredna društva učestvuju u ukupnoj broju sa 9,4 odsto a zapošljavaju 266.411 radnika ili 27,3 odsto. U pola procenta velikih privrednih društava, zaposleno je 304.608 radnika. Broj privrednih društava, srpski fenomen, bez zaposlenih u 2014. godini je uvećan sa 27.055 u 2013. godini na 27.617, a čak 9.519 firmi iz te grupe delatnost obavlja u sektoru trgovine na veliko i malo.

Na pogoršanje finansijskih performansi u prošloj godini uticali su opadanje agregatne tražnje, slabljenje investicione i kreditne aktivnosti, kao i smanjivanje izvoza zbog čega je privreda obnovila recesiona kretanja sa osetnim padom BDP-a od 1,8 odsto.

Srpska privreda je u 2014. god. imala ukupne prihode 8.942,8 milijardi dinara a rashode 9.025,8 milijardi.

„Visoka zaduženost domaće privrede i kretanje deviznog kursa doprineli su značajnom rastu kamata i negativnih efekata valutne klauzule, tako da su inače visoki finansijski rashodi dodatno uvećani za 51,1 odsto, pa je gubitak po osnovu finansiranja povećan 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 273,8 milijardi dinara“, navodi se u izveštaju. Gubici srpske privrede na kraju prošle godine dostigli su iznos 3.282 milijardi dinara što je 13,8 odsto više nego prethodne godine. Od toga, 1.439 milijardi čine gubici iznad visine kapitala, a uvećani su za 25 odsto u odnosu na prošlogodišnje.

Ukupne gubitke iskazalo je 42.098 društava, od čega je sa gubicima koji su nadmašili vrednost kapitala poslovalo 24.979 društava.

Poslovni dobitak privrede iznosio je gotovo 370 milijardi dinara ili rast od 4,6 odsto, ali su ga anulirali gubici po osnovu finansijskih i ostalih aktivnosti. Finansijski rashodi uvećani su za 51,1 odsto i iznose 508.595 miliona dinara dok su finansijski prihodi porasli za 7,6 odsto i iznose 234,7 milijardi. Dakle, negativni rezultat iz finansiranje je 2,3 puta veći nego u prethodnoj godini i iznosi 273,9 milijardi.

Valutna nestabilnost odrazila se kroz negativne kursne razlike u iznosu od 246 milijardi dinara. One čine polovinu finansijskih rashoda. Međutim, u finansijske prihode knjiži se i 87,3 milijardi pozitivnih kursnih razlika. Samo iznos od 38,2 milijarde rezultat je preknjižavanja preostalog iznosa razgraničenog neto efekta kursnih razlika i ugovorene valutne klauzule iz prethodnih godina. Zbog visoke zaduženosti privrede, rashodi za kamate porasli su za 14 odsto a iskazani su u iznosu od 145 milijardi. Dakle, negativan finansijski rezultat nije plod negativnih kursnih razlika, kako su to protumačili zvaničnici, nego i ostalih negativnih trendova. A kakvi god da su razlozi, gubici su četiri puta uvećani u odnosu na godinu ranije.

Kao posledica pojačanog finansiranja iz eksternih izvora, stepen ukupne zaduženosti privrede sa 1,75 povećan je prošle godine na 1,94. Privredna društva su poslovala sa negativnim obrtnim kapitalom koji je za 55 odsto veći nego prethodne godine i iznosi oko 960 milijardi dinara.

Privrednu agoniju potvrđuje i činjenica da su u 2014. čak 20.424 firme bile u blokadi duže od 90 dana, a one nose skoro četvrtinu neto gubitka i zapošljavaju 146.893 radnika čija sudbina je u velikoj neizvesnosti.

Ni javnim preduzećima nisu cvetale ruže, ali njihov gubitak iznosi 42,4 milijarde dinara i manji je za 13,4 odsto.

Privrednici očekuju hitnu sednicu Vlade na kojoj će se raspravljati o izuzetno teškom stanju u privredi. Ukoliko se hitno ne reaguje na poražavajuće podatke koji će biti sve dramatičniji, može doći do potpunog kolapsa privrede i niza neželjenih socijalnih previranja. Privrednici pozivaju „stručnu“ javnost da barem pročita jedino meritoran, a za privredu i građane, najvažniji finansijski privredni izveštaj, analizira ga i da stručne smernice za urgentne mere koje su potrebne kako bi se spaslo što se spasiti može. Vremena skoro da i nema.

* Autor je predsednik Komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcije „Modus“