privatna arhivaKrem med Ivane i Miroslava Krstića iz Lazareva na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu poljoprivrede osvojio je Veliku zlatnu medalju. Za Krstiće, koji su treća generacija koja se bavi pčelarstvom, ovo je veliko priznanje i dokaz da su na dobrom putu i da dostojno nastavljaju porodičnu tradiciju.
– Počeli smo pre skoro dvadeset godina tako što smo pomagali Miroslavljevom dedi koji je držao pčele sedamdesetih godinaprošlog veka. Bilo nam je zanimljivo i bili smo vredni, pa je deda odlučio da nam pokloni pet košnica. Zajedno sa pčelama, rasli smo i mi kao pčelari, rasla je naša porodica i došli smo do toga da danas imamo više od 100 košnica, da imamo sve više proizvoda i da smo za jedan od njih dobili prestižnu nagradu, kaže Ivana Krstić.
Osim što je rastao pčelinjak, rasla je i porodica Krstić. Krstićevi imaju troje dece, dva sina srednoškolca i kćerku u završnom razredu osnovne škole. I deca su angažovana u pčelinjaku, mada Ivana kaže, gledaju da ih ne angažuju previše u toku školske godina ali kad su na raspustu, svako ima svoju ulogu u pčelinjaku.
– Suprug i ja pčelarstvo doživljavamo više kao ljubav nego kao posao. Živimo na selu i bavimo se proizvodnjom hrane iz prirode. Zdrave hrane, čiste, bez ikakve tehnološke obrade. Med koji nudimo, mi i proizvodimo, pa nas je to inspirisalo da naš posao nazovemo pčelarskom farmom – nastavlja Ivana.
Proizvodnja meda, odnosno pčelarstvo, veoma je složen, timski posao. Nije nimalo lak, a ume da bude i opasan.
Poslove Krstići dele na terenske, koje obavlja Miroslav, i na one u zatvorenom, koje obavlja Ivana.
– Nikada nam maksimalni profit nije bio prioritet. Prioritet nam je kvalitet, da sve bude čisto i netaknuto, baš onakvo kakvo ga pčele donesu. Na to smo posebno ponosni. Med i pčelinji proizvodi su nam osnovni proizvodi, ali eksperimentišemo. Medu dodajemo voće, začinsko bilje i lekovito bilje. Imamo više od 40 proizvoda od meda a krem med se izdvojio i zaslužio nagradu – objašnjava Ivana.
U svojoj dosadašnjoj pčelarskoj karijeri Krstići su sa pčelama prevalili na hiljade kilometara i sreli se sa mnogo raznih ljudi.
– Imali smo dobrih, ali i veoma loših iskustava, naročito u poslednje vreme kada je aktuelizovano trovanje pčela i kada svedočimo klimatskim promenama. Sve je teže pronaći bezbedno mesto za pčele, ali ne odustajemo. Želja nam je da kod nas još mnogo, mnogo godina ljudi mogu da kupe med onakav kakvog ga pčele donesu, da još dugo ugađamo i ispunjavamo zahteve našim kupcima i možda da još malo proširimo pčelinjak, naravno ne izlazeći iz koncepta pčelarske farme – zaključuje Ivana Krstić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
