Lobiji kroje energetsku strategiju

Dok u Danskoj planiraju da energetski resurs budućnosti budu obnovljivi izvori, a u Velikoj Britaniji nuklearna energija, stručna javnost smatra da u Srbiji ne postoji jasna strategija čime zameniti ugalj kada ga jednog dana više ne bude. Sindikalci TENT-a pak ističu da razni uvozni lobiji pokušavaju da kreiraju energetsku politiku Srbije propagirajući zatvaranje termoelektrana koje su, po njima, i dalje od strateškog značaja za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje. Energetičari TENT-a uputili su Vučiću pismo u kome ga upozoravaju da je odluka o gašenju TE Kolubara pogrešna, jer bi njen proizvod bio 2.000 gladnih usta. U Kolubari je organizovana peticija protiv gašenje elektrane.

– Umesto da razvija stratešku privrednu granu koja će biti od nacionalnog interesa, čime bi Srbija kao država bila energetski stabilna i nezavisna, EPS planira gašenje preko 1.000 megavata termo kapaciteta u narednom periodu u kojem istovremeno planira izgradnju samo oko 400 megavata novih kapaciteta, što Srbiju neminovno vodi u potpunu energetsku zavisnost – navodi se u pismu sindikalaca. Oni dodaju da je za gašenje predviđena i TE Kolubara, instalisane snage 271 megavat od čega je samo 32 megavata van mreže dok svi ostali blokovi rade, sa optimalnom snagom, te da su pouzdani, bezbedni i energetski efikasni u svakom pogledu.

Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup, ističe da ne veruje da je „najmlađi“ blok 5 u TE Kolubara predviđen za gašenje i smatra da bi takva sudbina mogla da zadesi blokove od 1 do 4 koji su zastareli i neekonomični.

– Odavno su sazreli uslovi za njihovu revitalizaciju ili gašenje. Jednostavno, oni već dugo rade i normalno je da se u jednom trenutku ugase, jer mogu da postanu opasni kako za bezbednost ljudi tako i životne sredine. Ali, za poslednje izgrađeni blok 5 ne postoje razlozi za gašenje – ističe Ružić.

Naš sagovornik potvrđuje da Srbija nema jasnu dugoročnu strategiju kako zameniti ugalj.

– Mi imamo Strategiju razvoja energetike ali ona ne daje odgovor na pitanje šta posle uglja. Izvesno je da će se energetika Srbije i u narednih 20 godina bazirati na uglju i radu termoelektrana, kao najjeftinijem resursu. Obnovljivi izvori će zauzeti svoje mesto, ali je važna činjenica da je njihova proizvodna cena visoka a potencijali nisu dovoljno veliki da nadomeste proizvodnju iz termoelektrana. Kada je reč o hidroelektranama, mi smo iskoristili velike kapacitete, sada prostora ima samo za izgradnju malih i srednjih hidroelektrana. Zato se jasno nazire zaključak da nakon iscrpljivanja rezervi uglja Srbija, ako želi da sačuva energetsku stabilnost i bezbednost, mora da se orijentiše na nuklearnu energiju. To je jedino održivo i efikasno rešenje – ističe Ružić.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije ističe da nadležni nemaju jasan odgovor na pitanje šta kada se rezerve uglja iscrpu.

– Ono što bi svakako trebalo uraditi je izgradnja gasnih elektrana koje bi u potpunosti mogle da zamene termoelektrane na ugalj a koriste obnovljivi izvor energije kakav je gas. Uz izgradnju novih hidropotencijala, to bi trebalo da bude odgovor Srbije i osnovna orijentacija u energetskoj strategiji za budućnost – kategoričan je Vuletić.

On ističe da u TE Kolubara ima dosta postrojenja kojima je istekao rok trajanja i koja stoga moraju biti ugašena.

– Neka od njih su napravljena pre šest decenija i nisu više sposobna za bezbedan i nesmetan rad. Što se tiče „najmlađeg“ bloka, on je i dalje upotrebljiv i ne verujem da bilo ko u EPS-u namerava da ga skine sa mreže. Svojevremeno je bilo planirano da se izgradi Termoelektrana Kolubara B, koja bi nadomestila kapacitete koji će biti ugašeni, međutim taj projekat nije realizovan. Bilo kako bilo, gašenje kapaciteta ima smisla samo ako je reč o zastarelim i prevaziđenim postrojenjima, a takvih u TE Kolubara ima – zaključuje Vuletić.

EPS: Bez odluke o gašenju termoelektrana

– Odluka o gašenju blokova termoelektrana u Elektroprivredi Srbije nije doneta. Plan usklađivanja sa zahtevima i propisima Evropske unije o ograničavanju emisije određenih zagađivača u vazduh od strane velikih termo postrojenja biće donet u dogovoru sa Vladom Srbije, Ministarstvom rudarstva i energetike i sindikatima EPS-a . U skladu sa politikom povećanja zaštite životne sredine, EPS je već pokrenuo projekte modernizacije u termoelektranama, koji obuhvataju i ugradnju sistema za smanjenje emisije čestica i sumpornih i azotnih oksida – kažu za Danas u Elektroprivredi Srbije.