Mađarski izbori otvaraju pitanje šta će biti sa NIS-om

I u Srbiji su ovi izbori praćeni pomno, da budemo pošteni, manje zbog mađarskog naroda, a više zbog toga šta bi mogli da znače za političku scenu u Srbiji.

Orban i Vučić su veliki prijatelji, saveznici, „šampioni stabilnosti“ koji su svoje zemlje okrenuli ka autokratiji koristeći iste metode-plašenje naroda spoljnim neprijateljem.

Nema ko se nije zapitao, ako može Orban u Mađarskoj, zašto ne bi pao i Vučić u Srbiji? Ako opozicija može tamo da se ujedini, zašto ne bi mogla i ovde?

Međutim, Orbanov poraz otvara i neka konkretnija pitanja. Naime, dve države ušle su u niz velikih zajedničkih projekata koji su u toku. To su veliki infrastrukturni projekti, veoma skupi, u koje su obojica uložili mnogo političkog i finansijskog kapitala.

Za Srbiju najakutnije je pitanje NIS-a. Američki OFAC je dao operativnu licencu NIS-u do 17. aprila, a do 22. maja je produžena licenca za razgovore u vezi sa potencijalnim izmenama vlasničke strukture kompanije. Razgovori se odnose na preuzimanje udela ruskog Gaspromnjefta od strane mađarske državne naftne kompanije MOL.

Promene u vlasti u Mađarskoj sada otvaraju pitanje da li će nova vlast želeti da nastavi te pregovore, da li će Rusi videti MOL kojim upravlja neko drugi, a ne Orban, kao prihvatljivog kupca, a isto važi i za Trampovu administraciju koja se jako potrudila da pogura Orbanovu kampanju.

Ako pregovori propadnu, Srbija, odnosno njeno rukovodstvo, suočavaju se sa ozbiljnim problemima, čije smo obrise videli zimus kada u rafineriju nije stizala sirova nafta. Kada su pali industrijski indeksi, a centralna banka morala da prodaje devize iz deviznih rezervi.

Drugi veliki projekat je brza pruga Beograd-Budimpešta. Najave su bile da će biti otvorena pre izbora u Mađarskoj, ali Mađari nisu stigli da je testiraju.

Ova pruga, tj. nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u Srbiji je već izazvala proteste koji traju od novembra pretprošle godine. U nju je Vučić uložio mnogo više od milijarde i kusur dolara. U nju je uložen veliki politički kapital u povezivanje sa Orbanom, ali i Kinom, čije firme su prugu gradile kao deo „Pojasa i puta“.

Tu je i projekat koji je tek u povoju – naftovod između Srbije i Mađarske, koji je trebalo da poveže našu rafineriju sa naftovodom Družba kojim ruska nafta ide u Centralnu Evorpu i koji je trebalo da bude alternativni pravac snabdevanja JANAF-u. Naftovod je tek u fazi izbora firme koja će ga graditi.

Tu su i investicije u nekretnine Orbanovog zeta Ištvana Tiborca u 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu, pa kupovina većinskog udela firmi Dragoljuba Zbiljića, Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo od strane državne firme MVM Zrt. i mnoge druge, manje, pre svega u Vojvodini.

S obzirom da je glavna poruka Petera Mađara u kampanji bila borba protiv korupcije i pobuna protiv basnoslovno bogate ekonomske elite nastale oko Orbana, slično uostalom kao i u Srbiji, pitanje je da li će ti uticati i na ekonomsku saradnju Srbije i severnih suseda.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.