Mali obećava platu od 720 evra, stručnjaci tvrde da je inflacija pojela njenu vrednost 1foto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Sa septembarskih 640 evra prosečna plata u decembru mogla bi da dostigne 720 evra.

To je nedavno najavio ministar finansija Siniša Mali, naglasivši da će prosečna plata decembra sledeće godine biti 820 evra, što je “na putu ispunjenja obećanja da do kraja mandata vlade prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra“.

Raste plata, ali sa njom raste i inflacija, tvrde sagovornici Danasa i napominju da 700 evra ne znači mnogo kada za taj novac može da se kupi sve manje i manje.

To je posledica fiksnog kursa koji se godinama vodi, a tokom kog je evro od 117 do 120 dinara godinama, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Miodrag Filipović.

“Kada imate takvu politiku kursa, realno je da se svako nominalno dinarsko povećanje BDP-a pokazuje kao neko zvanično povećanje kroz sam nivo plata i kupovnu moć. Odjednom sada naše plate ispadoše 700 ili 800 evra, a realno kupovna moć je sve manja ili stagnira”, ističe Filipović.

On kaže da je jedan od poslednjih podataka da je inflacija kada se meri prema onome što je za građane zaista značajno – a to su hrana, komunalije i druge egzistencijalne potrebe – i do 30 odsto.

“To što je zvanično inflacija 13,5 odsto, meni ništa ne znači što su ekseri, keramičke pločice ili tuš kabine poskupele pet odsto, kada je cena piletine, junetine ili grejanja i struje porasla za 40 odsto”, napominje on.

Kada se sve to isponderiše, kako kaže, ispada da su cene osnovnih životnih proizvoda porasle za 30 odsto, a zvanična inflacija je na 13 ili 14 odsto.

“Kurs branimo prilivom stranih direktnih investicija, smanjivanjem BDP-a, a rastom razlike između BNP i bruto domaćeg proizvoda, gde sve veći deo BDP-a pripada strancima. Osim toga, branimo ga i doznakama naših radnika iz inostranstva koje svake godine iznose od 2,5 do 3,5 milijarde dolara ili evra”, napominje Filipović.

Kada imate takve prilive, kako kaže, koji su netransparentni i nisu održivi, onda nije ni čudo da možete da branite takav kurs, urpkos tome što imate stalni deficit u trgovini sa svetom.

“Na osnovu tog deficita bilo bi realno očekivati da kurs stalno stagnira, odnosno da evro sve više vredi, međutim mi imamo već šest godina kurs na nivou od 117 do 120 dinara. Na čemu se gradi – na prilivu SDI koje su tri milijarde i prilivu doznaka koje su skoro isto toliko. Znači pet ili šest milijardi se prihoduje iz tih izvora, a to vam je više od 10 odsto BDP-a”, ističe naš sagovornik.

Na taj način, napominje, možete da branite takav kurs i da govorite da su plate porasle u evrima jer se kurs ne menja, a stalno se povećava nominalni iznos zarade.

“To što kažu da je plata 700 evra meni ništa ne znači ako ja za tih 700 evra mogu da kupim sve manje i manje, da platim ono što mi je najpotrebnije. Jednostavno sve manje možete da priuštite, a zvanično imate platu od 700 evra”, kaže Miodrag Filipović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je su plate u decembru inače veće jer je to mesec u koji upadaju razna povećanja i novogodišnje nagrade.

“Ne valja da zarade idu brže od inflacije, ali to se često dešava, a tim povećanjem one i dalje i još više guraju inflaciju. Ako je predviđanje da povećanje bude toliko to znači da će za toliko ili nešto manje da se poveća i inflacija, ali sigurno neće ostati inflacija tu gde jeste, a da se same zarade povećaju”, ističe Atanacković.

Inflacija, napominje on, obuhvata i neke proizvode i usluge koji se ne koriste toliko često, obuhvata i robu koji neki koji imaju natprosečna primanja mogu lako da priušte, ali ne mogu oni koji su ispod prosečne plate koji najviše osećaju inflaciju.

“Inflacija je najčešće u proseku bila na onim proizvodima koji su im neophodni. Tu je problem i to treba rešavati”, ističe Atanacković.

Kada država, kaže on, ograniči cenu nečega to pomaže onima koji nemaju, ali pomaže i onima koji imaju i koji bi mogli da plate bez ograničenja neke cene.

“Nekome nije ni važno da li će cena hleba neke vrste biti manja, i to pogoduje onima kojima to znači, ali za veliki broj to ne znači mnogo”, ističe naš sagovornik.

Prosečna plata, kako kaže Nebojša Atanacković i ne govori o pravom stanju stvari jer u taj prosek ulaze i oni koji imaju plate 50.000 i 250.000 dinara. Medijalna zarada, ističe on, ona čiji iznos 50 odsto isplaćenih plata u državi ne uspeva da pređe jeste ono što pokazuje pravo stanje stvari.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.