foto EPA-EFE/JULIEN WARNANDEvropska komisija nedavno je pokrenula novi finansijski paket za podršku Zapadnom Balkanu u vrednosti od 2,1 milijarde evra iz koga će deo sredstava biti iskorišćen za povećanje energetske efikasnosti Beogradskog univerziteta i revitalizaciju hidroelektrana u Srbiji.
Reč je naime o paketu za podršku 14 vodećih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine i podrške privatnom sektoru u regionu u kome se nalazi naša zemlja.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da se novim investicionim paketom šalje jasna poruka partnerima sa Zapadnog Balkana, a to je da je njihova budućnost u Evropskoj uniji i da „ostvarujemo stabilan napredak“ kako bismo prevazišli neravnomeran ekonomski razvoj.
– Ovi projekti će bolje povezati zemlje regiona međusobno i sa EU, pomoći u dekarbonizaciji njihovih ekonomija i pružiti podršku konkurentnosti privatnog sektora u regionu – rekao je Varhelji.
Investicioni paket od 2,1 milijardu evra uključuje 528 miliona evra grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana.
Novac iz paketa će biti opredeljen za unapređenje energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom Univerziteta u Beogradu, obnovu hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini radi smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja energetske efikasnosti u Severnoj Makedoniji.
Između ostalog, program će pomoći rehabilitaciji hidroelektrane Bistrica, što je posao vredan 40,9 miliona evra, od čega će 7,7 miliona evra biti obezbeđeno grantom iz ovog programa. Rehabilitacijom će biti povećana efikasnost Bistrice i njen kapacitet podignut na 350 gigavatsati godišnje, uz smanjenje emisije štetnih gasova. Posao će biti završen 2028.
Za kampus za tehničke fakultete u Srbiji biće izdvojen grant od 21,5 miliona evra, u okviru projekta koji vredi 169,6 miliona, kojim je predviđena gradnja i rekonstrukcija objekata za potrebe studenata ETF-a i drugih tehničkih fakulteta. Projektom će biti izgrađen novi univerzitetski centar od 30.000 kvadrata i renovirano 93.000 kvadrata postojećih objekata, koje koristi 15.000 studenata i 1.750 zaposlenih na Beogradskom univerzitetu.
Ostali projekti uključuju jačanje prenosne mreže Severne Makedonije ili postavljanje zelenog transporta u Tirani, izgradnju deonica autoputa na koridoru u Bosni i Hercegovini i koridoru 8 u Severnoj Makedoniji.
Ti projekti ce olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vreme putovanja i podstaći održiv ekonomski rast.
Sredstva iz ovog paketa biće iskoriščena i za obnovu sarajevskog vodovodnog sistema radi poboljšanja javnog zdravlja, jačanja komercijalne infrastrukture i poboljšanja ukupne efikasnosti vodosnabdevanja u kantonu Sarajevo.
Novac namenjen privatnom sektoru odnosi se na snabdevanje finansijskim sredstvima za razvoj obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti u regionu, održiv pristup finansijama za preduzetništvo i kombinaciju specijalizovanog finansiranja za digitalizaciju i konkurentnost za mikro i mala preduzeća.
Inače, 21. juna ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre, u Beogradu potpisali su novi godišnji paket pretpristupne pomoći Evropske unije Srbiji (IPA) u vrednosti od 162,2 miliona evra.
Najveći deo biće izdvojen za ubrzanje implementacije Zelene agende. Za unapređenje infrastrukture i povećanje institucionalnih kapaciteta za zaštitu životne sredine i upravljanje i ublažavanje klimatskih promena opredeljeno je 72,8 miliona evra.
Po 30 miliona evra opredeljeno je za sektorsku podršku reformama pravosuđa i javne uprave.
Za promovisanje dobrog upravljanja, povećanje usklađenosti sa vrednostima Unije i njihovo usklađivanje sa pravilima, standardima i praksama EU u relevantnim oblastima namenjeno je 15,9 miliona evra, za podršku sprovođenju osnovnih prava ranjivih kategorija kao što su interno raseljena lica i povratnici po sporazumima o readmisiji pet miliona evra i za inkluzivni rast kroz unapređenje socijalnih usluga, rada i obrazovanja 8,5 miliona evra.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za Danas da je dobra i korisna stvar spremnost Evropske unije da izdvoji sredstva za povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija gasova staklene bašte u Srbiji.
– Ne znam detalje vezane za novi finansijski paket podrške EU za Zapadni Balkan iz koga će deo novca biti dodeljen i za projekte u Srbiji ali svakako je reč o izuzetno značajnoj pomoći. Pretpostavljam da će u cilju poboljšanja energetske efikasnosti na Beogradskom univerzitetu biti zamenjena stolarija. To je veoma važan posao za koji je potrebno izdvojiti značajnu novčanu sumu. Primera radi, za zamenu stolarije, u cilju povećanja energetske efikasnosti, na fakultetu na kome sam ja potrebni su milioni evra – objašnjava naš sagovornik.
Kada je reč o hidroelektranama Rajaković ističe da njihovom revitalizacijom mogu da budu postignuti bolji rezultati, odnosno one nakon unapređenja mogu proizvesti više struje.
– Na taj način, većom proizvodnjom u hidroelektranama, omogućava se smanjenje proizvodnje struje u termoelektranama što utiče na smanjenje zagađenja životne okoline -zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
