Ministar za vruć krompir

To ministarstvo, iako nadležno, gotovo da nije ni spominjano u onoliko zaoštrenoj atmosferi koja u predizborno vreme nije mogla da vodi ničem drugom do odlaganju zakona koje je, u predizborne svrhe, odigrano kao njegovo (demonstrativno) skidanje sa dnevnog reda. U taj međuprostor ugradio se bivši ministar za rad Rasim Ljajić i „ništa nije rekao, ali je pokupio sve poene“ – kažu u jednom velikom sindikatu.

Dakle, kome će Aleksandar Vučić prepustiti vruć krompir pregovaranja o predloženim eksplozivnim rešenjima u Zakonu o radu, odnosno kome bi trebalo da ih poveri?

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kratko razmišlja i kaže: „Ja bih vratio Rasima. Mislim da je bio dosta uspešan ministar za rad, mada po vokaciji svi ministri rada podržavaju sindikat i on ih je podržavao i prilično se družio sa sindikatima. Ali mislim da dobro poznaje problematiku, bili bi zadovoljni i sindikati a mislim i poslodavci, ne znam ko bi drugi među javnim ličnostima ili političarima mogao da se potvrdi kao dovoljno stručan da sagleda tu situaciju.“ Atanacković podvlači da rad nisu samo sindikati, nego i poslodavci i sindikati i da tu mora da se uspostavi balans.

A da li je čuo za ideju da ministar rada bude Aleksandar Vulin?

– On se stalno deklariše kao istaknuti levičar, leviji od levih, nama tu ne trebaju levičari. Nama treba neko ko će da shvati sadašnji položaj radnika, da radnici sada treba da primaju platu, a ne lični dohodak kao nekad, sindikati često imaju još tu samoupravnu viziju iz prošlosti, Vulin bi vukao na tu stranu, a to ne bi bilo dobro rešenje – kaže Atanacković.

Zoran Anđelković, član SPS-a i vlasnik S radija, misli da bi bilo logično da, ako socijalisti uđu u vladu, mesto ministra za rad pripadne njima. Ako se to ne desi, onda, bez dileme – Rasim.

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, misli da spekulacije o Vulinu kao ministru za rad ne mogu biti ozbiljne. „Ja bih na tom mestu voleo nekog ko se malo više razume u tu oblast. Evo, on jeste malo više akademski, ali Miša Arandarenko, njega bih“, kaže Pitić koji smatra da u Srbiji mnogo toga bilo drugačije da je na snazi ostao onaj Zakon o radu koji je donela prva postoktobarska vlada u kojoj je ministar bio i on.

U tom pogledu sa Pitićem se slaže i Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata. „Da je ostao tadašnji zakon, imali bismo manje problema i ne bismo imali pola miliona otpuštenih radnika“, kaže ona i dodaje da bi ministar za rad trebalo da bude neko iz sindikata. Na podsećanje da je u prvom postoktobarskoj vladi ministar bio sindikalac Dragan Milovanović, Savićeva misli da su to bila dobra iskustva.

– Ako se za ministra finansija, privrede dovode eksperti, onda su i ljudi iz sindikata pozvani za poziciju ministra rada. Nemam neko određeno ime, ali bih predložila nekog iz sindikata, jer mislim da ljudi koji rade u sindikatu poznaju dobro tu materiju, povezani su sa svakodnevicom. Pogotovo u tranzicionim društvima, to je nešto što pije vodu – kaže Savićeva.

Dr Darko Marinković bi za mesto ministra rada predložio samog sebe. „Ja sam stručan i kompetentan, ceo svoj život sam posvetio baš tim pitanjima i nemam mrlje u biografiji. Možda zvuči neskromno, ali je tako“, kaže Marinković. Ako bi morao da se odluči za nekog drugog, za njega nema sumnje da bi dr Branko Lubarda sa Pravnog fakulteta u Beogradu bio pravi izbor kao vrlo kompetentna i nestranačka ličnost. „Ne postoji niko, a pre svega među onima koji su se u dosadašnjim raspravama zalagali za restriktivna i neoliberalna radno-pravna rešenja, a da su izneli argumente zašto Srbija ne bi mogla da ima humano radno zakonodavstvo, koje je, uostalom, u skladu sa nizom međunarodnih konvencija i povelja koje je potpisala“. Dr Marinković neće da ogreši dušu, pa mora da doda da je posao ministra za rad vrlo lepo radila i dr Gordana Matković.

Nada Momirović, vlasnica Modne konfekcije „Mona“, smatra da bi za ministra za rad trebalo da bude izabran neko ko ima iskustva u biznisu, ko ima iskustva u privatnom poslu. „Bez takvog iskustva ministar ne može da pomiri socijalistička iskustva, koja su potpuno ostala u svesti ljudi, i liberalna kapitalistička iskustva. A moguće je pomiriti ih“, kaže Momirovićeva. Ona kaže da je zahtev efikasnosti i maksimalnog podizanja produktivnosti nemoguće ispuniti zbog prezaštićenih prava radnika. „Kad od ljudi tražite da urade posao, oni to zovu mobingom. A ugovor o radu je za njih automatski plata, a nije samo opis poslova koje oni moraju da urade odlično da bi dobili platu“.

Pa kandidata za ministra rada i nema tako malo kako bi se po žestini rasprava o temi moglo (pogrešno) zaključiti.